Да ли је приватизација друштвене својине у Србији била неопходна, а пре свега да ли је добро и паметно изведена, односно колика је од ње корист а колика штета, нико до сада није истражио. Постоје мишљења да је то био добар и неопходан процес, али и она да су национализам и ратови ”измишљени“ како би се лакше покупила имовина

Dr Marija Obradović, autorka knjige ”Hronika tranzicionog groblja“

У парадоксу историјских кретања, индустријска производња заснована на друштвеном капиталу најпре је уништена да би се затим политичко руководство састављено од ”модернизованих“ снага залагало за реиндустријализацију земље, каже др Марија Обрадовић, сарадник Института за новију историју Србије, ауторка књиге ”Хроника транзиционог гробља“.

У вашој књизи се налазе стотине података о злоупотребама и крађама у приватизацијама друштвених предузећа од 1989. до 2012. године. Да ли сте овом обимном студијом покушали да докажете да је приватизација у Србији била унапред добро смишљена превара?
Приватизација у источноевропским земљама 90-их година 20. века, као и у Србији, била је легитимисана и пропагирана тврдњама које су се заснивале на либералној идеолошкој матрици да ”државна и друштвена предузећа нису ефикасна, те да је приватна својина најефикаснији облик својине“. Она је била означавана као покретач привредног раста и развоја друштва. Ове тврдње никада нису добиле научно-емпиријску потврду. Историјска пракса је у највећем броју бивших социјалистичких земаља показала да је приватизација била политичко, а не економско питање и да је њен превашодни циљ био промена својинске структуре друштва. Данас су њихове националне економије суочене са бројним структуралним противуречностима, диспаритетима и погоршањем друштвеног положаја радничке класе.

Како су радници чували својину у социјалистичком систему који се показао као економски неефикасан?
Гледано из историјске перспективе, Србија никада није постигла ниво индустријске производње и бруто друштвеног производа који је имала далеке 1989. године. У протеклих двадесет година угашено је 98 одсто индустријских центара у којима је радило око милион радника. Став о априорној ефикасности приватне својине и неефикасности друштвене својине је мантра која није настала у оквиру науке, него ју је изродила либерална идеологија. Међутим, како свака идеологија у одређеној мери утиче и на научне области, онда је јасно да је њу прихватио и део економиста. Идеолошко-политичка, а не економска суштина приватизације се огледа и у томе што се приходи од приватизације ретко користе за инвестирање у привреду, већ углавном служе за покривање буџетског дефицита, односно очување политичких олигархија.

Да ли осим ”мантре“ постоје и неки егзактни подаци о ефикасности приватизације?
Веома је мали број научноистраживачких радова о економским и социјалним последицама приватизације. И у западном свету се воде полемике да ли треба поново национализовати продате железнице, електропривреду или водоснабдевање. Подсетићу да је најмасовнија приватизација спроведена током осамдесетих година у Великој Британији након доласка на власт Маргарет Тачер. Велики број купаца припадао је обогаћеној, еманципованој и синдикално организованој радничкој класи. Супротно томе, приватизација у Источној Европи се одвијала у посткомунистичким економијама без развијеног тржишта капитала и финансијских институција, у којима су радници били неорганизовани и под утицајем националистичких идеологија и клерикализма. У новије време национализам слаби управо зато што је посао завршен. На пример, они који су у Србији и у Хрватској деведесетих година учествовали у ратној пропаганди, данас позивају на нормализацију односа и на толеранцију између република бивше Југославије. Мислим да тема приватизације постаје и део поп културе. Један загребачки панк бенд у својој песми је сликовито описао како се коришћењем националистичке идеологије дезоријентише радничка класа да не би пружала јак отпор. Рефрен њихове песме гласи ”Бог, домовина, нација – сви на под ово је приватизација.“

novaekonomija.rs/artikli/bog-domovina-nacija–svi-na-pod-ovo-je-privatizacija-

2 гласa