Жалосно је кукати како нема пара, како смо сиромашни, а ми имамо 4,8 милиона хектара обрадивог земљишта! Четири пута више него у Холандији, једној од највећих извозника хране у свету! Само се од наше пољопривреде, уз добар стратешки програм, може годишње профитирати и зарадити на више десетина милијарди евра.

Земља (обрадива) је једино основно средство које нема свој лимит и које се буквално не троши, напротив, што више у њу улажете, она вам вишеструко враћа! Потребно је, стога, под хитно прекинути распродају домаћих ресурса. Мобилисати и организовати све људске и природне потенцијале, ставити их у функцију изласка из кризе и напретка. Манути се трговине и коначно се окренути тржишној привреди и, пре свега, пољопривредној производњи. Примера ради, у овом делу Војводине (Јужнобанатског субрегиона) пре само 130 година било је, веровали или не, више од 10.000 ха под виновом лозом. Данас има пет пута мање! Проста математика и напредна технологија указују да се до величине некадашњих плантажа може доћи веома брзо. Само са једном ласерском машином за садњу винограда за 30 дана може да се засади 180 ха. Кроз систем задругарства и кооперанства, уз добру организацију, у ближој будућности 10.000 ха под виноградима у пуном роду годишње направи преко 100 милиона евра профита! Замислите нашег паора када са свега 5 ха под виноградима годишње буде чисто профитирао и до 60.000 евра! Некада се из ових крајева вино извозило, а пшеница увозила! Питамо се сви, зашто?!

Производња биодизела, производа који је од стратешког националног интереса за целу државу, тек је наша велика шанса! Да би пољопривреда (стратешки веома значајна грана привреде са енормним неискоришћеним потенцијалом) била коначно „прва рупа на свирали“, а не задња, као и досада, потребно је под хитно тражити од Владе Републике Србије и ресорних министарстава да се направи државни пројекат за производњу биоеколошког горива будућности које ће бити укључено у енергетски биланс земље.

Како још није искористила сопствене могућности за гајење уљане репице и производњу биодизела, Србија има изванредне услове за развој овог бизниса и одличне услове да од њих створи извозне производе. На пример, само за немачко тржиште потребно је више милиона тона биодизела годишње. Производња овог горива, по Кјото протоколу, до 2020. године треба да се повећа на 20%.

Производња биодизела по тони, скупља је више пута од производње фосилног горива и зато је неопходно да буде он ослобођен акциза и да се нађе у групи производа са мањом пореском стопом.

Такође је значајно и повећање стимулације за сетву уљане репице, соје и сунцокрета пољопривредним произвођачима. Војводина сама може да произведе врло велике количне уљане репице, соје и сунцокрета који се користе као база за производњу, док за остатак Србија има могућности да произведе биоетанол који представља замену за бензин, а све то захваљујући великим приносима пшенице и кукуруза, који се могу производити у још великим количинама. Овом производњом смањила би се и зависност Србије од увоза нафте која је све скупља.

Аргумената за увођење биодизела, висококвалитетног еколошког погонског горива иначе има на претек: сва досадашња испитивања показала су да мотори са погоном на биодизел емитују мање дима и честица за више од 40%, а угљоводоника за чак 65%, као и да биодизел не оштећује мотор већ, напротив, да добра мазива својствена овом гориву доприносе мањој потрошњи.

Просечним приносом од око 3 до 4 тоне по хектару и солидном ценом, уљана репица од које се, поред осталог, добија биодизел, спада у ред најпрофитабилнијих ратарских култура. Биодизел је гориво које се добија из сировог уља соје, репице и сунцокрета, енергетско обновљивих извора. Изузетног је квалитета и користи се уместо дизел горива фосилног порекла у моторима са унутрашњим сагоревањем, као и за ложење. Може се употребљавати самостално или у мешавини са дизелом добијеним рафинацијом сирове нафте и то у било ком односу.

Биодизел се иначе може добити из биљних уља свих уљарица, такође се може добити и од коришћених биљних уља и масти, али уз одговарајући претходни третман, што уједно утиче на смањење загађења проузрокованог испуштањем таквог отпада.

Стручњаци процењују да се у Србији у наредном периоду могу произвести сировине за 30 фабрика биодизела до 10.000 тона, коришћењем 200.000 ха слободног земљишта. Корист је огромна, 300.000 тона биодизела, 450 тона сачме, 36.000 тона глицерина и 180 тона лецитина, који је важан у производњи лекова.

Зато би господа политичари требало да се окрену коначно послу за који су стварно плаћени и да, по хитном поступку, донесу све значајне институционалне и стратешке законе како би коначно наша напаћена земља изашла из овог мрака. Напокон, народ који их је изабрао за народне посланике то, са пуним правом, од њих и очекује!

инжењер Јон Попов / Таблоид

(аутор је дипломирани инжењер, читав радни век провео је на унапређењу и очувању винограда у АД „Вршачки виногради“ и иновирању технологије пољопривредне производње)

www.vaseljenska.com/misljenja/bogata-zemlja-a-gradjani-gladni/

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ