Медији у источној Азији ових дана преплављени су извештајима да је на помолу нови трговачки рат мотивисан војнополитичким дешавањима.

Кинеска влада, наиме, наложила је 20 највећих државних путничких агенција у тој земљи да обуставе групне туре за Јужну Кореју након што је раније ове недеље потписан уговор између приватне јужнокорејске компаније „Лоте“ и владе у Сеулу о размени земљишта, чиме је отворен пут за стационирање батерије америчког антиракетног система THAAD на њеној територији.

Противракетни систем THAAD требало би да буде распоређен у Јужној Кореји током лета и првенствено је намењен за ублажавање опасности која тој земљи и америчким базама на њеној територији прети од севернокорејских балистичких ракета.

Он, међутим, у свом саставу садржи моћне радаре који могу да виде дубоко у кинеску територију, због чега их Пекинг доживљава као претњу за своју безбедност.

Могуће последице бојкота

Прошле године обим размене између Кине и Јужне Кореје је износио 124 милијарди долара.

Кина је највећи страни трговачки партнер Јужне Кореје. На њу отпада чак четвртина јужнокорејског извоза, а производи израђени јужно од 38. паралеле на Корејском полуострву који имају најбољу прођу на кинеском тржишту су ТВ екрани, компјутери, полупроводници, петрохемијски производи и делови за аутомобилску индустрију.

Трговци на улицама Кине

Трговци на улицама Кине

Са друге стране, петина увоза у педесетмилионску Републику Кореју долази из Кине. Прошле године Јужну Кореју посетило је осам милиона кинеских туриста, што је 46 одсто од укупног броја од 17,2 милиона странаца који су ушли у ту земљу.

Јужна Кореја је у Кини популарна као дестинација за шопинг и медицински туризам и као колевка популарне културе која диктира нове трендове кроз ТВ серије и поп музику.

Статистике показују да један кинески туриста просечно потроши чак 2.400 долара при посети Јужној Кореји. Са обзиром да је око 40 одсто кинеских туриста прошле године пристигло у Републику Кореју кроз групне туре, а да у најмногољуднијој земљи планете почиње и бојкот јужнокорејских производа као што су носачи звука и роба широке потрошње, туристички радници у Сеулу страхују да би ове године број кинеских посетилаца могао да се преполови, што то би онда јужнокорејске хотелијере и друге угоститеље, те продавце одеће, козметике, хране и сувенира могло да кошта близу десет милијарди долара.

Појединачно, досадашњим кинеским санкцијама најтеже је погођен јужнокорејски конгломерат „Лоте“, који је пристао да влади у Сеулу уступи пространи голф терен у свом власништву у месту Сенгџу за постављање батерије америчког THAAD, у замену за земљиште у власништву војске у густо насељеној провинцији Гјонги која окружује престоницу Сеул.

Пословнице тог јужнокорејског гиганта, који запошљава преко 180.000 радника и у Кини поседује супер маркете, робне куће и хемијска постројења, протеклих неколико месеци у више наврата су претресали инспектори за безбедност рада и контролисали порезници.

Такође, хотели и бројне бесцаринске продавнице у поседу групе „Лоте“ у самој Јужној Кореји су већ су избачени из тура највећег кинеског државног туро оператера.

Мада је Кина огромно тржиште за Јужну Кореју, услед чега Сеул може пуно да изгуби због бојкота, ни он није сасвим без могућности да узврати, јер су јужнокорејске компаније у последњих неколико година улагале између четири и седам милијарди долара годишње у кинеску инфраструктуру и привреду, што је осетно више од инвестиција у супротном смеру, које су износиле између 650 милиона и две милијарде долара.

У Кини је 2012. године спроведен масовни бојкот јапанских производа и протести испред јапанских предузећа у тој земљи након што је влада у Токију од приватног јапанског власника откупила спорна острва Сенкаку, у Кини позната као Диаоју, на која и Пекинг полаже право.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2652709/bojkot-juznokorejske-robe-i-usluga-u-kini.html

0 гласовa