059061

У оквиру обиљежавања 20 година од егзодуса Срба из Сарајева, данас ће на братуначком гробљу бити служен парастос, прислужене свијеће за покој душа и окађено 185 гробова погинулих бораца са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац приликом егзодуса.

У оквиру програма обиљежавања двије деценије од егзодуса сарајевских Срба, у братуначкој кино сали биће приређена монодрама под насловом „Надежда Петровић“ коју ће извести глумица Биљана Ђуровић. Удружење расељених „Срби сарајевске регије“ из Братунца синоћ је обиљежило 20 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума одржавањем академије под насловом „Егзодус суза-егзодус слободе“.

Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе и судионици имају осјећај као да се то јуче догађало. „Нисмо жељели да будемо грађани другог реда, оставили смо вјековна огњишта и све што су генерације наших предака стварале и кренули за слободом која нема цијену“, истакао је Бандука.

***

Братунац: Обиљежено 20 година од егзодуса Срба

Удружење расељених „Срби сарајевске регије“ из Братунца синоћ је обиљежило 20 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума одржавањем академије под насловом „Егзодус суза-егзодус слободе“.

048621
Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе и судионици имају осјећај као да се то јуче догађало.
– Нисмо жељели да будемо грађани другог реда, оставили смо вјековна огњишта и све што су генерације наших предака стварале и кренули за слободом која нема цијену – истакао је Бандука. Он је истакао да многи сарајевски Срби још тешко живе, да немају ријешено стамбено питање и запослење, али да су са својим народом, интегришу се у нову средину, фамилијарно се везују са локалним Србима и заједно се веселе и подносе све тегобе.
Бандука је навео и неколико примјера подсјећајући да се српска имовина у Сарајеву још уништава и да нико због тога не одговара и да би тако било и са српским народом да је остао на том простору.
– Човјек све може промијенити осим мјеста рођења. Ми смо оставили своја родна мјеста и имања и кренули у егзодус за слободом, а са нама су у други егзодус кренули и многи Срби који су у току рата избјегли са простора под муслиманском контролом у тадашње Српско Сарајево – рекао је Бандука.
Он је нагласио да носе дубоке трауме сви који су морали напустити своја мјеста рођења и живљења и да је тешко оцијенити коме је било теже, онима који су то учинили на почетку или онима на крају рата.
– Многи су оставили своја имања и избјегли, али ми смо своја у рату одбранили и можда смо најтеже прошли јер смо кренули у егзодус са одбрањених огњишта када су се скоро сви веселили и прослављали долазак мира, а ми смо исцрпљени одбијањем 36 непријатељских офанзива, са посмртним остацима наших сабораца кренули за слободом, кочићевски речено „кроз мећаву“ по најтежим временским условима, по леду, снијегу и великим хладноћама и када се тога присјећамо и сада се задрхти и застане дах – присјетио се Бандука тих тешких дана. Он је позвао да се о судбини сарајевских Срба, њиховој херојској борби и жртви говори и да то не треба да буде заборављено да се не би поновило, што посебо треба да знају и схвате младе генерације да не би доживјеле тешку судбину каква је задесила сарајевске Србе деведесетих година прошлог вијека.
Начелник братуначке општине Недељко Млађеновић, обраћајући се на академији, рекао је да се добро сјећа тих тешких хладних дана када је сиромашни и ратом исцрпљени Братунац примио неколико хиљада расељених Срба, од којих су многи остали у овом мјесту и интегрисали се у ову средину.
– Сви смо један народ и дужност нам је да помажемо једни другима. Морамо преносити младима каква страдања су издржали сарајевски Срби и то никада не смије бити заборављено, јер заборав може скупо да кошта, а посебно Србе на овим просторима – поручио је Млађеновић, позивајући све Србе на међусобну слогу, сарадњу и разумијевање како би градили Братунац бољи за све.
Након обраћања у програму је наступила и познати солиста српске етно пјесме и приказан је документарни филм режисера Драгана Елчића, родом из Хаџића, под насловом „Сарајевски егзодус – три тачке на мир“ који приказује аутентичне снимке српског егзодуса из Сарајева и приче и патње судионика тих тешких историјских догађаја за српски народ који ће се помињати у националној историји као примјер морала и одлучности у борби за слободу која за сарајевске Србе нема цијену.

Осим великог броја чланова овог удружења и Срба исељених у Братунац и Сребреницу, као и многих мјештана ових средина вечерашњој академији присуствовао је и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић и делегација Удружења „Илијашана“ из Бијељине.

—————-
РТРС, за ФБР приредила Биљана Диковић
Прочитај без интернета:
1 глас