У Братунцу је обиљежена 21 година од егзодуса сарајевских Срба који су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили своје домове. Њих 20 000 доселило се у Средње Подриње, већином у Сребреницу и Братунац.Братунац - парастос - Фото: СРНА

Обиљежавање егзодуса, почело је синоћ Академијом сјећања, а на братуначком гробљу данас су положени вијенци и служен је парастос за 500 Срба погинулих у сарајевско- романијској регији .

Мировним споразумом сјеверозападне сарајевске општине насељене Србима предате су Федерацији БиХ мимо воље становника тог подручја . Тада је почео егзодус Срба из Хаџића, Илијаша, Вогошће, Грбавице и Рајловца.

„Сузе ми наочи крену кад се сјетим оног снијега“, присјећа се Радмила Ђукић.

„Ја сам дошао трактором“, каже Раде Грабовац.

Данас многи изгнани сарајевски Срби живе тешко, неки још у алтернативном смјештају, имовина им је порушена и немају се гдје вратити.

„Сад кад одемо нема нигдје ништа, порушено. Захтјев за обнову смо подносили, истиче Саво Цвијетић.

„Данас најбоље Арапи пролазе,  они купују ту нашу српску земљу“, рекао је Драго Петковић.

Први пут у историји човјечанства догодило се да народ који креће у егзодус оставља имовину, а носи посмртне остатке погинулих сродника и бораца. У Братунац је пренијето 500 посмртних остатака. Љубица Тодоровић пренијела је посмртне остатке сина.

„Није било попа да их сахрани, чекали смо читав дан поред , тад смо се по оној хладноћи испрехлађивали“, каже Љубица Тодоровић.
У сарајевским медијима и у интелекуалним круговима манипулише се да су сами Срби произвели егзодус и да су у Сарајеву могли имати сва права.

„Како је наша политика то издиктирала, како нас је Момо Крајишник навратио итд а ја на то имам само једно питање, па таман и ако се десило све тако, па зашто се нико није вратио“, навео је Видомир Бандука, предсједник удружења „Сарајевски Срби“.
Није се нико ни могао вратити, тврде у овом удружењу, јер су Срби у Федерацији дискриминисани и приликом запошљавања, али и приликом остваривања свих права . Иако , како кажу чезну за својим огњиштима, не желе да се врате у Федерацију, јер би тамо, додају, били грађани другог реда

„Живота нема, тамо су дошли неки други, дошли су Арапи, Санџаклија, мјења се култура, идентитет тог града који више уопште не личи на себе“, рекао је Видомир Бандука, предсједник удружења „Сарајевски Срби“.

Од некадашњих 10 000, у Братунцу данас живи тек 2 000 сарајевских Срба. Парастосом и полагањем вијенаца, као и академијом сјећања обиљежена је 21 година од колективног пресељења једног народа.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=245560

0 гласовa