Горан ЧВОРОВИЋ

БРИСЕЛ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

МИНИСТРИ унутрашњих послова и правосуђа земаља чланица ЕУ, који су се данас окупили у Бриселу на ванредном састанку поводом алармантне ситуације у вези с избегличким таласом, нису успели да пронађу договор. Истиче се само да је постигнута „принципијена сагласност“ о распоређивању додатних 120.000 избеглица, али да она није једногласна, као и да ће се о квотама расправљати касније, вероватно 8. октобра.

Против споразума су биле пре свега источне земље, међу којима предњаче Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска, а расцеп унутар је до те мере изражен, да је на састанку било жучних дискусија, на ивици свађе. Још раније је постигнут споразум о прихвату свега 40.000 миграната, а председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је прошле недеље тражио да се покаже хуманост и прими 160.000.

Целу ову ситуацију значајно је искомпликовала одлука Берлина да заледи шенгенска правила и уведе контролу на својим границама. Немцима су се одмах придружили Аустријанци, Чеси и Словаци. Немачки вицеканцелар Зигмар Габријел је данас проценио да би ове године његова земља могла да прими више од милион захтева за прихват. До пре само неколико дана, говорило се о 800.000. Из Берлина су такође поручили да нису затворили границе за избеглице, већ да су само увели контролу, која би могла да потраје неколико недеља. Високи комесаријат за избеглице УН је због ове одлуке немачких власти изразио забринутост.

Париз подржава одлуку Берлина, позивајући Мађарску, Италију и Грчку да формирају контролне центре на спољним границама Уније. Рим и Атина су то данас прихватили.

Додатни елемент у ванредном стању је данашња одлука Брисела да, по ранијем договору, одобри спровођење војних акција против организатора пребацивања миграната. Према овој одлуци, ратни бродови чланица ЕУ имају право да зауставе, претресају, одузимају, па чак и да уништавају сумњива пловила која служе водичима.

Мера ступа на снагу од 1. октобра. Прва фаза ове операције почела је крајем јуна, прикупљањем информација о организаторима, њиховој стратегији и средствима. У акцијама ће учествовати пет ратних бродова, по три авиона и хеликоптера, два дрона и две подморнице, центар за управљање је смештен у Риму, а цео пројекат кошта око 12 милиона евра.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:567394-%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BB-%D0%91%D0%B5%D0%B7-%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BE-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%BA%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0

0 гласовa