Гренланд – Данска влада је 1950-их године групу деце Ескима одведена из својих домова на Гренланду како би од њих направила праве мале Данце који би у будућности „модернизовали“ заостали Гренланд. Исповест Хелене Тисен, која је била део „програма“ за који је сазнала тек након 52. године, испуњен је болом и тугом.

Хелена Тисен се још сећа лепог летног дана 1951. године кад су два Данца дошла у њену кућу на Гренланду, који је био Данска колонија, и питала њену мајку да ли би била спремна да пошаље ћерку у Данску, пише ББЦ.

У то време ситација на Гренланду није била нимало сјајна. Већина становништва је живела је од риболова, туберкулоза је харала, а тек мали проценат становништва је причао дански. Како би модернизовали друштво Данци су смислили суров план.

Данске власти су послале телеграме локалним свештеницима и службеницима од којих су тражили да пронађу „интелигентну децу стару између шест и 10 година“.

Њихов план је био да уз помоћ добротворне огранизације „Save the Children Denmark“ децу доведу у данске породице где су требала да се укалупе као мали Данци.

Иако првотно нико није желео да уступи децу, на крају је 21 породица ипак пристала, или је била приморана, на овај корак.

Хеленин отац је умро од туберкулозе три месеца пре тога, па је мајка, која је остала сама с троје мале деце, на крају пристала уз обећање да ће јој вратити ћерку за шест месеци.

Од карантина до куће с ограниченим кретањем

На овај пут је кренуло 21 дете, а сви су били смештени у једном карантину у Копенхагену. Ту су их сместили јер је постојао страх да болују од нечег заразног.

Долазак малих Ескима била је толико значајна ствар да их је лично посетила данска краљица.

Деца су након тога послата у хранитељске породице широм земље, а у децембру 1951. године објављен је велики новинарски текст у коме је писало да је експеримент потпуно успео и да су се деца прилагодила новим условима живота, као и да су научила језик.

Хелена, која је још у карантину оболела од екцема, била је смештена код лекарске породице.

„Нисам се осећала добродошло у тој породици. Осећала сам се као странац. Мајка је имала психичких проблема и цело време је лежала у кревету. Одраслима нисам веровала јер су ме послали у Данску. Кад год би ме нешто питала, одмахивала би главом јер нисам желела да причам са њом“, присећа се Хелена.

Након неколико месеци Хелена је оздравила па су је пребацили у другу породицу који су, у поређењу са првима, били дивни.

Следеће године, 16 од 22 малих Ескима, укључујући и Хелену, враћени су на Гренланд.

Кад су се вратили у Нук, деца су била пресретна што виде своје родитеље, али су врло брзо схватила да су заборавили материњи језик и да више не могу да међусобно комуницирају. Међутим, то није био највећи шок који су доживели.

Хелена са родитељима

Дански Црвени крст је у међувремену у Нуку направио сиротиште у коме су требала да живе деца која су била у Данској јер „не би требала да живе са својим родитељима јер су ту „лошији“ услови од оних на које су се у међувремену навикли“.

Тако су децу одвојили од родитеља и одвели у сиротиште, док су им родитељи живели у истом граду. У сиротишту су наравно наставили да причају дански, па многи од њих више никада нису успоставили близак однос са својим биолошким родитељима.

„Била сам јако љута због мајчине одлуке да ме пошаље у Данску. Стварно сам била љута и што ме је пустила и што је након тога допустила да одрастем у сиротишту док је она живела у истом граду“, испричала је Хелена која није знала да њена мајка није имала никаквог утицаја о судбини своје ћерке.

Шта то бешу дечија права?

Тек 1996. године Хелена је открила да су је одвели од мајке и да је била део експеримента.

„Целога живота нисам могла да схватим зашто сам често тужна и зашто пуно плачем. Кад сам упознала супруга 1967. године, скоро је одустао од наше везе колико сам била депресивна „, рекла је Хелена, која се упркос свему удала за Данца.

Експеримент је први пут разоткривен када је дански писац случајно пронашао документе у Државној архиви. У документима је било забележено све у вези са експериментом који је ову несретну децу сместио на маргину властитог друштва, па су многи од њих постали алкохоличари и умрли млади, док су други постали бескућници.

1998. године Хелене је примила писмо од данског Црвеног крста у коме се извињавају за своју улогу у целом експерименту, док се „Save the Children Denmark“ службено извинуо тек 2009. године.

С друге стране, данска влада никад није показала жаљење због очитог кршења основних дечјих права.

ББЦ

www.vaseljenska.com/svet/brutalni-danski-drustveni-eksperiment-sa-eskimima-koji-je-doneo-samo-bol-i-tugu/

1 глас