Британска политичка сцена тренутно је додатно заталасана прошлонедељном најавом Камерона да ће, када (евентуално) „промени“ Унију и издејствује повољнији статус за Британију, његова влада и он лично, агитовати, не само за наставак чланства у таквој Унији, него ће и његови чланови владе (као и конзервативни посланици у Парламенту) морати да, по цену губљења фотеља, подржавају званичну владину и партијску линију према Унији.

На критике из већинског, евроскептичног језгра партије, премијер објашњава да је криво интерпретиран, да не прети члановима владе, али му је оправдање оставило лошији утисак од грешке. Вођа групе радикаланих евроскептика у Камероновој Конзервативној партији, Грем Бреди, критикује га да је кренуо у лични, недемократски терор над члановима владе и партије:

- Министри морају да имају право да слободно изнесу мишљења, уместо да се против њиховог уверења, а у страху од губитка положаја, изјашњавају противно властитом политичком убеђењу -

У Бриселу се са видном нервозом прате актуелна дешавања на Острву и цени да би излазак Британије из Заједнице имао ланчано, деструктивно дејство на цели „европски пројект“ и – уз тренутну грчку кризу – покренуо у другим „рањивим“ земљама ЕУ, дебату о даљој сврсисходности овакве ЕУ захваћене финансијском кризом и центрипеталним силама, нарочито на јужним фланковима Заједнице.

Амерички Стратфор управо се аналитички бавио „европским питањем“ и истраживао: колико садашња Европска унија стварно одговара тежњама њених чланица и колико је, при томе, отпорна на будуће потресе?

Унија ће преживети

Синхроно са линијом британског евроскептицизма, у елаборату се дозвољава да ЕУ „може да преживи у некаквом облику“, али ће – како стоји – европске економске, политичке и војне релације“ бити уређиване путем билатералних и – ограничено – мултилатералних односа“.

- Европска унија неће моћи да рехабилитује њено раније заједништво. Ако и преживи наредну деценију, наставиће да функционише у ограниченом и фрагметалном облику – стоји у предвиђању.
Прогноза је у пуној колизији са бриселским амбицијама за даље интегрисање Заједнице, укључујући и ширење на нове државе каква је, на пример, „прилично упитна и окаснела кандидатура Србије – (Телеграф).

Даље се установљава да не постоје знаци да је бриселска бирократија у стању да решава кризу у којој се Унија нашла, него ће, напротив, „интензитет кризе наставити да расте“.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/499450/Buducnost-EU-2-Razjurice-evroskeptike

Прочитај без интернета:
0 гласовa