Евроскептици на Темзи, у крилу саме Камеронове Конзервативне партије и у изразито еврофобичној Независној Партији Уједињеног Краљевства (УКИП), предвиђају да ће -„британско питање“ или НЕ речено Европској унији – нестати са сцене или ће да буде из темеља модификовано (нешто што је блиско Камероновом преговарачком пројекту).

У сваком случају, таква Европска унија „неће дефинисати Европу, односно њене амбиције у новим геополитичким условима“. По овом гледишту сматра се да практично није остварива јединствена политика која би одговарала целој Европи.

Досадашњи развој је – наводи се – емпиријски показао да оно што одговара једном делу Европе, напросто, не одговара њеном другом делу. Поготово не одговара свим њеним деловима.
Кључни проблем Европске уније у садашњем облику није, по мишљењу аналитичара у Лондону, њен вишенационални идентитет, нити, пак, „национални шовинизам“ који узима маха; нити је то кризом погођена Еврозона, него оваква зона слободне трговине у чијем је средишту – сматра се – Немачка као гравитациони центар Европске уније.

Немачка извози у земље Уније педесет одсто њеног бруто националног производа. Са производним капацитетима који премашују апсорбциону способност потрошње у самој земљи, „Немачка зависи од извоза како би задржала економски раст, пуну запосленост и социјални баланс…. Структуре Европске уније – међу њима велики део европског законодавства и вредност евра – дизајниране су тако да сервисирају ову зависност од извоза“.

Последица: Европа је већ фактички подељена на два дела; земље Медитерана и земље севера континента, какве су Немачка и Аустрија.

Британски евроскептицизам региструје овде да је, широм континента, евидентно јачање евроскептичних партија, како оних са деснице, тако и оних левичарских. Тај тренд значи уједно и делегитимизацију до сада водећих партија у Унији.

Ни у сновима

Екстремно интегрисану Европу нису – иде даље теза – антиципирали ни првобитни „сањари европског сна“, Моне, Делор или један Де Гол.

Британски пример је УКИП, Најџела Фаража, партија која је на тренутној политичкој сцени Британије трећа снага (за прса иза Лабуриста) иако је до сада била само маргинални политички факат.
Поглед са Темзе на догледну будућност Европске уније углавном је у сагласју са анализама које кажу да ће Европу у наредној деценији све више дефинисати повратак на велику сцену националних држава.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/499678/Buducnost-EU-3-Daleko-od-evropskog-sna

1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ