Од 1.600 продатих предузећа у приватизацији чини се да је случај Српске фабрике стакла у Параћину, по много чему најчудовишнији. Готово невероватан. Фабрика је два пута продавана бугарским купцима, огроман дуг за гас претваран јој је у капитал „Србијагаса”, опраштани су јој милиони евра обавеза, из ње су отишле стотине радника, а она како-тако ради, 300 тона стакла дневно, али никоме ништа не плаћа. Од текућих прилива део пара иде за енергенте и за плате 850 радника, али огромни дуг од 950 милиона динара – остаје нетакнут.

Прекјуче (10. септембра) био је последњи, накнадни рок, за почетак плаћања тог дуга договорен са представницима ЕПС-а и владе прошлог месеца. Власник, Цветан Василев, контроверзни бугарски бизнисмен, а ни руководство „Стакларе” тим поводом нису се огласили. Али, гле чуда, јесте председник Самосталног синдиката Живојин Матејић. Од када је века и капиталистичког света синдикати су радили неке друге послове, а не управљали фирмом и постајали партнери држави обећавајући да ће, судећи по агенцијској вести, „део дуга за струју и гас платити из сопствених извора”. Или је, ко зна, то можда права улога синдиката – да се бори за посао и плату својих чланова када то већ не раде власник, менаџмент, па и држава, која на то попреко гледа, али за сада још ништа не предузима.

Докле ће, сада већ прећутно, толерисање дуга трајати – остаје да се види. Чињеница је, међутим, да се тиме још једном ставља на пробу одлучност не само директних поверилаца, ЕПС-а и „Србијагаса”, надлежних владиних ресора, већ и премијера Вучића, који је више пута јавно истакао да повлашћених у измиривању рачуна за струју неће бити и да Србија неће гурати паре у џеп бугарским тајкунима.

Добри познаваоци прилика у „Стаклари” тврде да власник Василев, који је у својој земљи, према писању медија, због малверзација остао без целокупне имовине, никада неће платити дуг, јер он тих пара нема, а ако их и има – да опасно тактизира и да овде, у Србији има нечију заштиту. За плаћање дуга неће бити способна ни сама фабрика, чак и када би се радници одрекли плата. Фабрика је, како би се рекло, „испуштена”. Њу ни технолошки, а камоли пословно, више нема ко да води.

Сведоци у Параћину тврде да је фабрички круг пун готове робе, коју, због рђавог квалитета, нико неће да купи. Дотле Србија, пиваре, пунионице воде, сокова, вина… домаћинства, амбалажно стакло купује у Грчкој и Хрватској. Годишње за то плаћамо око 40 милиона евра, а имамо фабрику која лагано пропада, а не тако давно снабдевала је домаће тржиште и била извозник. Чувене термос боце за Немачку.

На готово наивно новинарско питање, има ли тој нашој некадашњој индустријској узданици спаса, наш саговорник, који није хтео да му се у целој овој невеселој причи спомиње име, тврди да има, али са новим стратешким партнером, јер са овим газдом, чак и да све до динара плати, среће – нема.

На питање, шта ако ЕПС сутра фабрици искључи струју, да ли ће, као што из „Стакларе” упозоравају, доћи до еколошке катастрофе, чак и експлозије пећи, наш саговорник каже да је то чиста глупост. Стаклена маса ће се згуснути и пећи ће се охладити. Мука и велики трошак биће њихово поновно покретање, али ваљда, како рече, до тога неће доћи и да ће држава Србија умети да нађе решење – да фабрика опстане, јер има вредно домаће тржиште, а да се из ње истерају они који је воде у пропаст.

Министарство тражи решење

Министарство привреде покушава на нађе решење како би параћинска „Стаклара” наставила са радом, а испунила све обавезе које компанија има према држави за струју и гас, каже се у саопштењу које је јуче достављено „Политици”.

Став Министарства је да сви морају да поштују законе и плаћају рачуне. „Подсећамо на последња обећања руководства и синдиката компаније, када је речено да ће „Стаклара” платити неизмирене рачуне између 10. и 15. септембра”.

ЕПС: Не толеришемо дугове

– Електропривреда Србије не толерише дугове Фабрици стакла у Параћину. Два пута смо ишли да је искључимо. Постоје неки договори који су направљени између синдиката, менаџмента „Стакларе” и владе које ми поштујемо, рекао је наш лист први човек ЕПС-а Александар Обрадовић.

„Оног момента кад искључимо струју, фирма је мртва. А мени је најбитније да наплатим дуг. Мислим да су у овом последњем кругу преговора постигнути неки договори. Док иоле постоји шанса да неки новац наплатимо, министар привреде и ја борићемо се за њега. Оног момента када будемо видели да нема шансе да се дуг наплати, будите уверени да ће та фирма бити искључена. Нећу се, наравно, много томе радовати, јер ће то бити једна од ретких фирми којој се то код нас догодило”, рекао је Обрадовић.

www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Bugarska-staklara-srpski-problem.sr.html

0 гласовa