Београд – Србија дочекује Ускрс у страху од нових бујичних поплава које прете истим местима страдалим прошлог маја, а у протеклих годину дана се показало да је превенција изостала. У сталном ризику од бујица и ерозије је више од половине Србије, а из угрожених општина се чује да ће нас „небрига подавити“.

Стручњаци указују да осим новца, фали и стручности, јер и оно мало урађеног није добро. У Краљеву се само два месеца по завршетку радова одвалио нови насип на левој обали Рибнице који је донирала норвешка влада са 40.000 евра, иако су падавине биле знатно мање од прошлогодишњих.

Поплављене су оранице, а осим старих појавила су се и нова клизишта. У општини Трстеник су трећи пут за годину дана страдале исте оранице, али Србијаводе и поред обећања нису санирале бедем. Када су градски оци сами хтели да га ураде поручено им је да нису довољно стручни.

Ибар је на ивици да се излије и активирала су се стара и нова клизишта. У Рековцу су прорадила четири клизишта и угрожено је 12 домаћинстава.

Ни знања, ни новца

Да нема довољно средстава, али ни стручности, указује Милутин Стефановић, директор Завода за заштиту од бујица и ерозије у Институту „Јарослав Черни“, уз оцену да је немоћ видљива од локала до државног врха.

„Све ово је последица дводеценијског неинвестирања. Неопходно је доношење закона о финансирању водопривреде, како накнаде које се сливају у буџет не би ишле ненаменски за плате, пензије… Треба формирати фонд за воде, да ту иде новац“, објашњава Стефановић.

Србијаводе су према Стефановићевим речима склопиле уговор са државом о пројектима и на санирању у поплављеним подручјима ће се радити, али све то иде споро.

„Некада, 50-их и 70-их година прошлог века, било је великих поплава, али су биле ретке. Међутим, држава је много више радила на том плану и постојао је, на пример, посебан закон само о уређењу Грделичке клисуре“, појаснио је Стефановић.

Уништен систем заштите

У Србији је, према речима др Ратка Ристића, професора катедре за бујице и ерозију Шумарског факултета у Београду, регистровано око 11.500 бујичних водотокова, углавном јужно од Саве и Дунава, али их има и у Војводини.

„Ерозии процеси, као један од фактора настанка бујичних поплава, делују на 75 одсто територије Србије“, каже за „Вести“ овај научник и додаје да су од 1950. до 2014. бујичне поплаве одне преко 80 људских живота и проузроковале штету већу од осам милијарди евра.

Да је држава урадила свој посао када је требало, према његовим речима, разорност би била далеко мања.

„Од почетка овог века Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде не чини оно што мора, а што су и те како знали у своје време Марија Терезија и Јосип Броз Тито када су правили канале по Војводини и Србији које ми данас не умемо или нећемо да одржавамо „, објашњава Ромић и додаје да је Дирекција за воде која управља јавним предузећима Србијаводе, Војводинаводе и Београдводе занемарила заштиту од ерозија и бујица.

„За то никада није било пара, а приватизација је временом гасила општинска предузећа која су штитила земљу од ерозије. После шест деценија угашен је цео систем заштите од бујичних поплава, а ми и наша имовина препуштени хиру природе“, каже Ристић и упозорава да природа неће имати милости.

Блокада због моста

Мештани Драгинца и још седам лозничких села блокирали су пут ка Ваљеву у знак протеста што су у мајским поплавама остали без моста на Јадру у Драгинцу, а још не знају када ће бити саграђен нови.

Постављен је понтонски мост, али због наглих промена водостаја он по неколико сати не ради. Председник МЗ Драгинац Миленко Ђурић обећава нове блокаде јер деца не могу у школу, а радници путују сатима на посао.

Члан Градског већа Јанко Алексић тврди да је градоначелник Видоје Петровић био код премијера и добио обећање да ће мост ове године бити завршен, иако још није ни започет.

Д. Декић / Вести

www.vaseljenska.com/vesti/bujice-nose-pola-srbije/

1 глас