ДА је Албанија у време владавине комунистичког вође Енвера Хоџе уложила толико новца у изградњу стамбених објеката и путева, уместо што су градили бункере, ова земља би, вероватно, данас била међу развијенијима у Европи.

Овако, бетонски бункери, којих по неколико има на сваком квадратном километру у „земљи орлова“, сведочи о тешком и диктаторском периоду параноичног вође Енвера Хоџе. Један од симбола Албаније сада је у корову, чувене „печурке“ углавном су запуштене, иако никад нису ни доживеле праву сврху, а поједини бункери претворени су у музеје, кафиће, галерије, станове или представљају места за „љубавне“ састанке.

– На подручју Албаније саграђено је више од 700.000 бункера – испричао је водич Улбер Османагај. – Изградња једног бункера коштала је колико и да се направи стан од 30 – 40 метара квадратних. Они су изграђени у периоду између 1960. и 1980. године. Паре су се за њихову градњу одливале, уместо да су се преусмеравале на решавање стамбеног питања и лоших путева.

Бункери никада нису доживели да се користе за намену за коју су и прављени – одбрану државе, како је предвиђао Хоџа, и то од Југославије, Варшавског или НАТО пакта. Народ и земља, полако су утонули у друштвену и економску изолацију. У добром делу државе, последице се и данас виде. Режим је носио у себи пустош, беду и страх. Ко је био гласно против режима, прогањан је, убијан, а са његовом породицом нико није смео да има никакав контакт.

Како нам је испричао локални албански водич, бункери су изграђени од челика, гвожђа и бетона. Постоје велики и мали бункери, у којима једва да могу двоје људи да стану. Постоји и прорез за оружје, али и за визуелне сигнале са командантима. Неколико стотина људи је и настрадало приликом њихове изградње.

– Данас су бункери једна од водећих туристичких атракција и ко год зна за Албанију зна за њих – казао нам је Арбен Даути, економиста из Тиране. – Туристи углавном траже да виде како изгледају унутра, да се фотографишу и занима их њихова историја. Ми смо се већ толико на њих навикли да их и не примећујемо. Расли смо уз бетонске „печурке“.

Пре скоро десет година кренуло се у склањање појединих бункера. Нарочито оних који су се налазили у мору, јер су се због струјања воде око њих стварали вирови, који су однели неколико живота. Албанске власти тада су ангажовале за њихово уклањање и војску, а међу њима било је и оних који су учествовали у њиховој градњи. Преостали бункери, и данас су повезани километарским подземним путевима. Прича се да такве пролазе под земљом, и толико њих има само Северна Кореја.

ТАЈНА ПОЛИЦИЈА

НАЈВИШЕ бункера саграђено је дуж обале Албаније. Чак је и њихов архитектонски творац био једно време међу главним инжењерима Министарства одбране Албаније, али га је мрачни ум Енвера Хоџе отерао на робију, а његову породицу осудио на изолацију. Део бункера у планинама саграђен је за заштиту запослених у Министарству унутрашњих послова и тајној полицији Сигурими, од нукеларног напада. Постоје и посебни тунели који су служили за склањање.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:649469-%D0%91%D1%83%D0%BD%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B5-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83

2 гласa