ПРОСВЕТАРИ су у четвртак одржали штрајк упозорења, а број наставника који су скратили часове или су обуставили наставу током првог часа значајно се разликује, зависно од извора. У Унији синдиката просветних радника кажу да су у 512 школа, њихових чланица часови били скраћени. Синдикат образовања Србије (СОС) избројао је 522 школе у штрајку, од укупно 672 чланице. У Синдикату радника у просвети кажу да први час у првој и другој смени нису држали наставници у 338 основних и средњих школа, а у штрајку је био и део чланица УГСПР „Независност“.

 Највише школа у Београду радило нормално

Упркос свим тим бројевима, готово је немогуће из синдикалних извора доћи до податка колико је укупно школа у четвртак штрајковало. Не може се израчунати простим сабирањем, јер су у многим школама активна два, па и три синдиката, па се имена школа на штрајкачким списковима понављају.

Подаци Министарства просвете су, опет, сасвим другачији – они тврде да се тек четвртина школа придружила протесту упозорења.

- Од укупно 1.772 школе, током преподневне смене у штрајку упозорења учествовале су 133 средње и 312 основних школа. У овим школама у штрајку упозорења учествује више од 50 одсто наставника – саопштили су из Министарства просвете.

То опет значи да школе у којима се протесту прикључило мање од половине запослених нису рачунали.

Синдикалци су најмање задовољни одазивом београдских колега. Према речима Јасне Јанковић, председнице Уније, „Београд се мало успавао“, јер је ту од 80 њихових чланица, тек 38 скратило часове. У Унији објашњавају да велики одазив био у Крушевцу (39 школа), Крагујевцу (35), Чачку (27), Нишу (26)…

Валентина Илић, председница СОС-а, задовољна је одазивом 522 од 672 школе и каже да су, рецимо, у Војводини две трећине школа биле у штрајку.

Министар просвете Младен Шарчевић оценио је у четвртак да захтеви просветних радника за повећање плата и решавање вишка запослених „у овом тренутку нису баш тако оправдани“.

- Економски показатељи су такви да се озбиљније повећање зарада просветних радника може очекивати током 2018. – рекао је министар Шарчевић. – Ако је повећање плата, у условима ММФ-а и неких рестрикција државе, за просвету веће од осталих делатности, онда је то путоказ да ће у сваком следећем повећању зарада просвета имати више, јер је ред да се примања просветних радника изједначе са осталима.

ТРИ МОДЕЛА ПРОТЕСТА

У ОСНОВНИМ и средњим школама на три начина је био организован штрајк. Једне су имале скраћене часове, тако што се целог дана звоно оглашавало на 30 минута. У другима је звонило на 45 минута, али су наставници каснили на час 15 минута или су долазили на време, а излазили после пола сата. Према трећем моделу – није било првог часа у првој и другој смени.

www.novosti.rs/

Прочитај без интернета:
1 глас