После постизања договора лидерима евро-зоне, грчки премијер вратио се из Брисела у Атину и као победник и као поражени. Донео је план кредитне помоћи у висини од 85 милијарди евра и – први пут од кад је избила дужничка криза – план за европске инвестиције у грчку привреду вредан 35 милијарди евра. Ципрас се није вратио кући празних руку ни када је реч о кључном питању – реструктурирању дуга. Први пут Атина је добила обећање поверилаца о продужењу рока отплате дуга који ће са садашњих 30 година бити „растегнут на 40 или 45 година, али неће бити номинално смањиван“.

То је нешто мање од оног што је Ципрас тражио захтевајући реструктурирање које подразумева отписивање дела дуга и његовог свођења на реално отплатив ниво. То је, међутим, нешто више од онога што је канцеларка Ангела Меркел до сада пристајала да учини јер је својим бирачима обећала да ће Грци „све вратити што су узели“.

Заузврат, Ципрас је морао да прихвати тешке уступке који ће имати смисла тек кад се за три године види да ли је дошло до економског раста грчке привреде. У противном, ако се рецесија настави, то ће значити да је Ципрас јуче извојевао Пирову победу јер је жртвовао више него што је добио.

Први тежак уступак јесте формирање неке врсте хипотекарног гарантног фонда који ће садржати 50 милијарди евра. Ове милијарде улазиће у фонд од приватизације државних предузећа и имовине.

Половина ове суме биће употребљена за рекапитализацију грчких банака које су у фактичком, али не и у формалном банкроту. Друга половина ићи ће на отплату дугова – како је објаснила канцеларка Меркел јуче у Бриселу, додајући да ће „пут бити дуг и тежак“.

Ципрас се истина изборио да седиште овог Фонда не буде у Луксембургу, како су Немци предлагали. То је мала утеха с обзиром да је морао да пристане да фактички и фонд и грчке финансије и порески систем поново буду под контролом три институције – Европске централне банке, ММФ-а и Европске комисије – злогласне Тројке коју је Ципрас протерао када је дошао на власт у јануару.
Такође, Ципрас је морао да прихвати да већ данас на гласање у грчком парламенту буде стављен низ предлога нових закона који се односе на реформу пензионог система, подизање ПДВ на 23 одсто, либерализације тржишта рада… Он је морао да прихвати да у трећем пакету кредитне помоћи учествује и ММФ чију је политику недавно назвао „криминалном“.

- Избегли смо финансијско гушење и урушавање банкарског система – рекао је Ципрас јуче новинарима у Бриселу, по завршетку маратонског самита евро-зоне, припремајући оданде грчко јавно мњење да прихвати уступке.

Стиже готовина

После договора у Бриселу, Европска централна повећаће ових дана количину новца коју ће издавати грчким банакама на хитан захтев преко грчке централне банке. Контрола капитала остаће још неко време на снази док се финансије не стабилизују. То значи да ће још неко време трајати ограничавање количине новца који Грци (не и туристи) могу да подигну са банкомата.

 

 

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/505426/Ciprasova-Pirova-pobeda

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ