Да ли то власти Немачке и Аустрије ових дана саветују својим грађанима да се припреме за случај рата, немира, слома реда и поретка, већег терористичког напада, земљотреса, ударца метеора и слично? Ту је тешко дати недвосмислен одговор. Да, јер се, на пример, пре месец дана у Немачкој појавио нови документ који тематизује заштиту од катастрофа. Не, зато што такви планови постоје у свакој уређеној држави свугде на свету, они се само обнављају, и сад је питање тренутка када ће се неки новинар или медиј одлучити да цитира из таквих „злу не требало“ планова.

Најновији медијски ланац „Светог Антуна“ почео је у првим данима августа, када су сви немачки медији објавили кратку вест да савезна министарства одбране и полиције раде на новом концепту цивилне заштите, првом после краја Хладног рата.

Немачка влада

Немачка влада

Онда је Франкфуртер алгемајне цајтунг 21. августа објавио „ексклузивну вест“ да немачка влада спрема нови концепт цивилне заштите, први после краја Хладног рата, документ од неких 70 страница који ће бити усвојен у Бундестагу 24. августа.

Датог дана, концепт је и усвојен у редовној парламентарној процедури: Становништву је саветовано да се опреми залихама хране, енергије, кеш новца и воде (два литра по особи и дану) за период од пет дана. Идеја је – пет дана хаоса је мера, толико треба држави да се опорави и преузме одговорност за бригу о грађанима.

Проблем је што је истог дана – односно у ноћи пре – дошло до великог земљотреса у Италији са бројним жртвама и уништавањем урбаних супстанци. Тај догађај је остварио необичну резонанцу са бројним европским медијима, који су одмах на извештаје из погођеног Аматрича лепили прилоге хипотетичке садржине – „а да ли су наша друштва спремна у случају такве катастрофе?“

Од тог тренутка, „припрема за катастрофу“ се претворила у опипљиву конструкцију која је кренула на поход кроз медије, у том процесу све већа и тежа. Нарастање такве апокалиптичне нише потпуно је занемаривало чињеницу да је и Аматриче имао локални план за цивилну заштиту пре несреће, или да је Берлин имао стари план пре него што је сада усвојио нови.

Није страх, него разум

У даљем дефинисању конструкције претеће опасности, огласила се градска влада Беча на свом сајту 15. септембра, користећи формулације типичне за наступе цивлине заштите: Драги грађани, мислите на своју безбедност, никад се не зна.

Жена купује намирнице

Жена купује намирнице

У саопштењу је тежиште бачено на тип несрећа које се догађају у кући и око куће (статистички три четвртине свих несрећних случајева), са саветима – није лоше имати неке минималне залихе воде и хране, преслишајте се да ли напамет знате телефон полиције, хитне помоћи или ватрогасаца; проверите имате ли лампу и радио на батерије. (Искрено, колико људи данас има радио на батерије?)

Иза саопштења стоји Координација Die Helfer Wiens (Помагачи Беча), чији је потпредседник Хари Копиц, иначе председник скупштине града, исти дан дао изјаве за новине као што суКронен и Естерајх прецизирајући за који период треба скупити залихе воде, хране и других хитних потрепштина – за три дана.

„Снабдевање Беча водом је добро. Али нешто се увек може догодити – земљотрес, да пукне цев, никад се не зна. Струја може да нестане, супермаркет да не буде отворен, пожар да избије“, каже Копиц.

Једном речју, све је могуће, као што је увек и било. Али зашто је то одједном постало и актуелно?

У случају Немачке, то је чињеница да је прошлог лета унутар само неколико дана, углавном у Баварској, у терористичким нападима, делом са исламистичком позадином, делом почињених од азиланата, убијено 13 људи, рањено више од 40.

У случају Аустрије, то је чињеница да Координација пропагира своју нову брошуру са саветима грађанству за реаговање у опасним ситуацијама, као и то да „Помагачи Беча“ сад наступају под тим именом, а не под својим старим, уобичајеним – „цивилна заштита“. Они су на неки начин нови, па се представљају грађанима.

У случају Француске и Белгије, то је застрашујући број жртава терористичких напада у последње две године.

Мемоари Пере Хрчка

Када се разговара о томе ко је у последње време први почео са саветима о „хрчковим залихама“ (Hamsterkаufe), треба споменути и случај швајцарског армијског шефа Андреа Блатмана од пре две године.

Aндре Блатман (архивска фотографија)

Aндре Блатман (архивска фотографија)

У интервјуу новинама Schweiz am Sonntag (април 2014), Блатман је изјавио да „код куће има ускладиштено 30 до 40 паковања негазиране минералне воде, свако од по шест једнолитарских пластичних боца. Плус-минус 300 литара“.

Осим тога, генерал има и цистерну у дворишту, складиште дрва за огрев и магацин конзерви; довољно за неколико дана док се ситуација не стабилизује.

Тиме долазимо до горућег питања, важног за све државне органе у координацијама цивилних заштита, професионалце ангажоване у тим службама, владе које модернизују планове за заштиту од катастрофа, парламентарце који такве планове усвајају и новинаре који о њима пишу: Како ту тему одговорно представити јавности? Какву меру између панике и разумне опрезности одмерити? Поготову кад се узме у обзир да су и сви горе споменути такође део јавности.

Сва европска друштва се ту крећу у задатим оквирима.

Први план је актуелна безбедносна ситуација. У последњих годину дана Европа је постала и остала реално угрожена од претње високог терористичког ризика исламистичког предзнака.

Да, ми живимо опасно. Објективно, читавој Европи је горе него што је било. Свим државама су потребни нови планови цивилне заштите. По рачуну вероватноће, сајбер тероризам је данас реалнија опција од пуцања подземне цеви. Пре двадесет година ситуација је била обрнута.

Други план је цинизам поруке о цистернама, магацинима и менталитету хрчка: нити сви имају куће, дворишта и подруме, нити сви велике станове за 300 литара ускладиштену воду и конзерве. Неки немају чак ни станове, а од новца им недостаје и „кеш“ и „пластика“ за дуже од пет дана. Како да такви знају кад је опасност прошла и држава поново преузела одговорност за добробит грађана? Да не кажемо да неки живе у непоузданим државама у којима је ионако тешко дефинисати „ванредну опасности“.

Људи чекају у редовима у продавницама (илустрација)

Људи чекају у редовима у продавницама (илустрација)

Трећи план је историјска константа да је свет, у комбинацији природе и човека, увек био опасно место.

Четврти план је гротескна представа да се прави армагедон може зауставити менталитетом Пере Хрчка или Грге Чварка. Као да су бивши југословенски народи силом деложирани из оног старог самоуправног вица о вежби цивилне заштите „Ништа нас не сме изненадити“ која се одлаже због кише, само зато да би се сада у тај виц могли уселити Немци, Французи или Аустријанци.

Пети план је упозорење које ових дана, као за инат, стиже из бројних институција и лабораторија које се баве медицинским аспектима конзума: немојте куповати пластичну амбалажу за воду, јер је она погодан хабитат за високопотентне бактерије, тамо су стафилококе велике као комарци! Њихов савет је да се пређе на стакло, оно је здравије.

Најбоље би било да се читава земља покрије стакленим звоном. Или да се као брод смести у боцу; плава од вода, зелена од шума и престрављена од људи, наша планета у боци.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2458606/civilna-zastita-tri-dana-apokalipse.html

2 гласa