Шеснаест година од НАТО бомбардовања некадашње Савезне Републике Југославије (СРЈ) навршава се сјутра, 24. марта, а за жртве, међу којима велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката школа, болница, до данас није нико одговарао нити је отворено питање одговорности.

Саговорници „Дана” упозоравају и да су несагледиве последице по здравље становништва на Косову и Метохији због осиромашеног уранијума, указујући да се „духовна и физичка контаминација осјећа и у Црној Гори”.

Подсјетимо, током агресије Алијансе у Црној Гори је страдало 10 особа, међу којима и троје дјеце. Крвави епилог НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе био је око 3.000 угашених живота.

Првог дана напада пала је и прва жртва деветнаестогодишњи Саша Стајић из Београда, који је погинуо на ратној стражи у кругу касарне „Милован Шарановић” у Даниловграду.

У нападима који су услиједили 6. априла 1999. године НАТО је бацио бомбе на аеродром у Голубовцима. Дан касније бомбардована је фарма у Подгорици, када су страдала три радника запослена на њој. Током 16. априла више пројектила и бомби погодило је подручје Подгорице и Даниловграда, а 30. април остаће упамћен као један од најкрвавијих датума у новијој историји Црне Горе.

Недужне жртве у Мурини

Тада је бомбардовано Мурино, када је страдало највише цивила током те агрссије. Страдало је шест невиних грађана. Живот су изгубила дјеца четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић (1985), тринаестогодишња Оливера Максимовић (1986) и десетогодишња Јулија Брудар (1989). У нападу су страдали и Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Манојло Коматина (1927).

murino_519_300

Сјећајући се тих стравичних дана, Мирко Кнежевић, Мирославов отац, каже да је шест недужних цивила, међу којима и троје малољетне дјеце убијено, а да притом на том простору није било нити једног војног циља.

Шта да кажем након 16 година од тог злочина!? Ми смо тај злочин и убиство наших најдражих, од стране НАТО-а, имали за један дан, са болом који не може минути ни за хиљаду година да се живи. Али нам је много теже што нас ова власт убија ево 16 година. Они те наше жртве ни преко једног средства информисања никад ни поменули нијесу, а камоли да осуде тај злочин. Све што су могли учинили су да се ријеч НАТО не смије користити у негативном контексту. У њихово наручје хрле не питајући народ и газећи процедуру у походу до тог циља. Предсједник државе Филип Вујановић је присуствовао сахранама, али то доживљавамо као голи протокол, јер ни из његових уста те наше жртве нијесу поменуте званично. Шта би са обичајем људским кад је у питању смрт, да бар присуством ублаже бол“, огорчено се пита Мирко Кнежевић.

murino1999

Његов брат проф. др Марко Кнежевић каже да Мурино не заборавља злочиначко бомбардовање ни СРЈ ни Мурине. Сваке године се на тај дан организује обиљежавање тог страдања, гдје присуствују представници општина Плав, Андријевица и Беране, као и свештенство Српске православне цркве.

Давно је речено да заборавити злочин равно је злочину. Нажалост, власт Црне Горе настоји да се овај злочин у Мурину заташка и заборави. Више им је стало да заштите интересе НАТО-а, гдје желе да угурају Црну Гору. То је доказ да је ова власт однарођена, јер, према анкетама, ранијим и садашњим, око 70 одсто становништва Црне Горе је против уласка у то безакоње“, упозорава др Кнежевић.

Парастос пострадалим у НАТО бомбардовању

Однарођена црногорска власт у загрљају је с људима који су прије 16 година кукавички убијали нашу дјецу бацајући бомбе са више од 10.000 километара, казао је парох грбљански Мијајло Бацковић.

Он је за „Дан” рекао да ће Братство православне омладине, заједно са Матицом Боке и НВО „Не у рат, не у НАТО”, сјутра обиљежити почетак НАТО агресије над Црном Гором, наводећи да ће се служити и парастос за све погинуле током бомбардовања Црне Горе и Србије.

NATO-agresija-parastos-plakat

Ми у Тивту, нажалост, имамо двојицу младих људи који су сахрањени на гробљу на Превлаци, што је још један од разлога зашто ми то мало масовније организујемо и што више организација учествује. У уторак ћемо на Превлаци служити парастос свим пострадалим у НАТО бомбардовању. Послије парастоса ћемо отићи на гроб да положимо цвијеће и служимо помен на гробу Марка Аврамовића, припадника 63. падобранске бригаде, иначе Тивћанина који је пострадао 1999. године. Преминуо је од последица бомбе која је пала у близини Ниша. Други млади човјек који је ту сахрањен је Драган Бјелановић, који је страдао 1998. године у току рата од стране албанских терориста. Њихове породице присуствоваће овом догађају. Присуствоваће и више удружења и организација које се противе уласку у НАТО, у организацију која нам је „подарила” све „дарове” Милосрдног анђела, која нажалост и дан-данас постоји. Последице тих „дарова” осјећамо и дан-данас на својој кожи, не само ми у Црној Гори него и народ који је остао на Косову“, казао је он.

Бацковић упозорава да су несагледиве последице по здравље становништва на Косову због осиромашеног уранијума, указујући да се духовна и физичка контаминација осјећа и у Црној Гори.

Нећемо са непријатељима

Ентузијазам за борбу против НАТО окупације ни на измаку четврте године постојања мировног покрета „Не у рат, не у НАТО”, како каже предсједник ове организације Гојко Раичевић, не напушта њене чланове.

У циљу обиљежавања почетка НАТО бомбардовања, како каже, реализоваће више активности, од обиласка спомен-обиљежја жртава, организације предавања и трибина, као и посјету ратног хероја Ђорђа Аничића и његове чувене посаде која је срушила „понос” америчке и НАТО авијације.

Gojko-Raicevic-u-Tivtu-4

Чињеница да је прва жртва НАТО-а пала у Црној Гори, како каже Раичевић, за некога можда буде пресуђујућа у држању дистанце наспрам НАТО-а.

Грађани Црне Горе неће да њихова држава буде чланица НАТО пакта, а за разлоге је непристојно и питати. Уколико би неко и инсистирао на њима, он би морао бити потпуно неупућен. На примјер, јасна ми је потреба да такве разлоге објашњавам Аустралијанцима, припадницима покрета „Полисарио“ из Западне Сахаре и другим оправдано и схватљиво неупућенима. Није нормално да послије само 16 година од сипања смртоносних товара, који и данас узимају данак по препуним онколошким клиникама, објашњавам некоме из Црне Горе, Брисела и Вашингтона зашто нећемо у заједницу са непријатељима. То наше „НЕ” није инат, већ јасна спознаја трагичности таквог потеза и одговорности према будућим генерацијама“, истакаo је он.

Матица Боке, Мировни покрет „Не у рат-Не у НАТО”, Ветерани 63. падобранске бригаде Црна Гора и Братство православне омладине обиљежиће 16. годишњицу НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе.

На градском гробљу у уторак, 24. марта, представници ових организација обићи ће гробове Марка Аврамовића, припадника 63. падобранске бригаде, и Драгана Бјелановића, припадника Министарства унутрашњих послова који су страдали 1999. године током ратних операција на Косову и југу Србије.

Парастос Марку и Драгану као и жртвама НАТО бомбардовања служиће архијерејски намјесник бококоторски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић и игуман манастира Михољска Превлака Бенедикт са свештенством. Помену, који почиње у 11 часова, присуствоваће и породице Марка Аврамовића и Драгана Бјелановића.

Тог 24. марта 1999. године из Авијана у Италији кренуо је лет „Милосрдног анђела”, када је и започела НАТО агресија против Савезне Републике Југославије. Тог 24. марта 1999. године, око 20 часова, почело је разарање Југославије. Епилог дејствовања „Милосрдног анђела” послије 78 дана незапамћене агресије био је 30.000 ваздушних налета, 50.000 испаљених разорних пројектила и око три хиљаде угашених људских живота. Рањено је 12.500 становника, а огромна материјална штета начињена је на бројним војним и цивилним објектима, школама, здравственим центрима, споменицима културе, медијским кућама и слично.

plakat1

Бомбардовање СР Југославије завршено је 10. јуна 1999. усвајањем Резолуције 1244 Савјета безбједности Уједињених нација.

Прва херцегновска парохија,Коло српских сестара,Матица Боке и Српски Соко Херцег Нови обавјештавају грађане Херцег Новог да ће се, поводом 16 година НАТО агресије на СРЈ, у уторак, 24. марта у 10 часова у цркви Вазнесења Господњег на Топлој служити парастос за пострадале од НАТО бомбардовања.

ИН4С, за ФБР приредила Биљана Диковић

0 гласовa