Руски економиста, политичар, савјетник предсједника Русије, Сергеј Глазјев у емисији „У ствари“ агенције Њуз Фронт; домаћин програма — Сергеј Веселовски.

Веселовски: Европа и САД, против воље народа, баш као и у Украјини, покушавају да увуку Црну Гору – малу земљу са занимљивим геостратешким положајем – у НАТО. Какве ће бити последице тога, и шта мислите зашто то раде? Зашто је НАТО одједном толико заинтересован за Црну Гору?

Глазјев: Објективно гледано, Црна Гора се не граничи ни са каквим спољним контурама НАТО-а, Јадранско море је већ под њиховом контролом, због чега геополитички разлози за позив Црне Горе у НАТО немају много смисла. Али, треба разумјети да је у принципу цијела Европа, о чему смо већ разговарали на примјеру Украјине, под војно-политичком контролом Америке, и скоро све Владе европских држава раде за тај војно-политички интерес САД. Прије свега путем средства масовног информисања гдје Американци имају потпуни монопол над свим главним европским медијима и њима манипулишу јавним мњењем. Јавно мњење формирају на следећи начин – ако политичар спроводи америчку и НАТО политику, онда је он добар, а ако се буни, њега дискредитују или просто потисну. Европа није самостална. Она је данас једна бирократска империја која настоји да се прошири по сваку цијену, чак и цијену насиља, о чему примјер Украјине одлично говори. Прво су се умијешали у унутрашње ствари Украјине, а када је њихово руководсво одбило да потпише за Украјину неисплативи документ, извршили су пуч, међународни преступ. Заједно са Америком су испровоцирали преврат, спонзорисали и организовали, и онда са нелегалном владом која је превратом дошла на власт потписали документ о асоцијацији Украјине са ЕУ – нелегални документ… И данас је Украјина земља која се налази под окупацијом.

Европском бирократијом манипулише Вашингтон. Земљама чланицама ЕУ је одузето право да воде политику заштите националних интереса и у свим конфликтима, који су се појављивали у Европи, између националног и бирократског, побјеђивала је евробирократија – у Италији је техничко руководство, Шпанији, Португалији… свуда гдје је било дугова. У Грчкој је такође евробирократија фактички побиједила. Све то се ради и уз помоћ НАТО-а.

После слома СССР-а, источно европске државе није било довољно увући само у европску машинериерију, већ и у НАТО. Улазак у НАТО значи лишавање политичког суверенитета државе; држава тада предаје своју спољну политику, политику националне безбједности, Вашингтону, чак не Бриселу, већ Вашингтону. Источноевропским земљама је дат мандат на улазак у ЕУ, и после тога како су се одрекли свог војно политичког суверенитета и ступили у НАТО, Вашингтон им је дао одобрење да постану члан ЕУ.

Што се тиче Црне Горе, њено руководство већ одавно заступа интересе Брисела и Вашингтона. Лично се знам са њиховим „руководитељем“, још с почетка деведесетих година, и ма како се некима чинило, он је увијек водио прозападну политику. Тако да за нас није чудно то што се та политика данас јасно види. Поред тога, они су сепаратисти, одвојили су Црну Гору од Србије. Све то је изведено после тога када су Србију прво увукли у рат, подвргли једној врсти окупације, и када су је учинили довољно слабом да не може више да се противи распаду своје територије, тада је руководство Црне Горе одвојило Црну Гору од Србије иако тамо живе Срби. Нема разлике међу народом у Србији и Црној Гори, као што нема разлике међу народом Русије и Украјине. Међу њима нема ни језичких, ни вјерских, нити разлика у култури – то је један народ.

Руководство у Црној Гори, то су исти ти националистички сепаратисти са проевропским планом као у Украјини, који спроводе политику асимилације Црне Горе са земљама европске структуре, и они се крећу истим тим путем. У исто вријеме они су и лукави јер не желе да преузму на себе терет војних расхода, пошто Црна Гора није богата држава, и да није руских туриста и инвеститора била би једна од најсиромашнијих. Они немају новца за улагање у технику за одбрану земље, а ступањем у НАТО, мора се преузети терет војних расхода, па се зато они труде да ту некако изврдају, но, како видимо, то им не успијева…

Веселовски: Узгред, што се тиче Црне Горе, Столтенберг је рекао да војска Црне Горе не мора да се обучава по НАТО стандардима, као што су предлагали Украјини, то јест, он је рекао „ми вас и такве примамо у НАТО“, гдје је Мило Ђукановић, како је један од мојих саговорника у емисији рекао, имао више среће него Леонид Кравчук (*први предсједник независне Украјине (1991.) кога је украјински народ изборима брзо скинуо са власти због тога што је земљу довео скоро до пропасти и угрозио односе са Русијом. Кравчук је индиректно крив за долазак на власт следећег предсједника Украјине, Леонида Кучме, који је обећао обрачун с корупцијом, обнову привреде и већу сарадњу с Русијом, а брзо после избора постао русофоб) који је после свог председавања нестао са политичке сцене. А Ђукановићу – свака част – од деведесетих се држи на власти.

Глазјев: Ево, још једном ћу нагласити, Ђукановић је користио незаинтересованост становништва које је било шокирано насиљем над Србијом, бомбардовањем, те тако нису хтјели да ризикују и сопствену сигурност. Наступила је деморализација становништва, равнодушност према свему, што им је помогло да маневришу и задрже власт, под изговором евроинтеграција, притом обећавајући да Црна Гора неће постати члан НАТО-а да би остали у добрим односима са Русијом, између осталог, зато што је Русија главни инвеститор и спонзор Црне Горе.

Веселовски: Шта мислите, да ли тренутне несугласице по питању уласка Црне Горе у НАТО, протести, могу ескалирати? Не мислим на сукоб једног дијела народа са другим дијелом народа, већ сукоб народа са властима, са неким можда и фаталним последицама по становништво?

Глазјев: Мислим да до таквог сценарија неће доћи. Први разлог је то што у Црној Гори таквих нациста као у Украјини, бандероваца, нема. Они већином разумију да су Срби, и зато морално нису спремни на братоубилачки рат. Такође мислим и да је добрим дијелом узнемиреност људи у Црној Гори везана и за економију. Ако Црну Гору приме у НАТО, руски бизнис ће највјероватније престати да се развија у Црној Гори и на крају и потпуно нестати. Увешће се визе, па ће руским туристима бити теже да посјете Црну Гору. Осим тога, многи наши грађани тамо имају своју имовину гдје практично живе као у викендицама. Ово је значајан извор дијела прихода Црне Горе.

Ако улазак у НАТО значи и то да се Црна Гора мора одсјећи од Русије, тиме ће се нанијети тежак ударац економији те земље. С друге стране, није пријатно бити у шакама НАТО-а. Сада говоре да неће од њих тражити војно ангажовање становника и да их неће приморавати на то, али погледајте Украјину – младост Украјине сада ратује против своје браће. То је амерички принцип – повезивање преступа крвљу, а за то нису довољни само војници специјало обучени за ратовање и терористи, већ и обичан народ, нарочито млади људи, јер они су лакша мета за преваспитавање. НАТО, на примјер, то већ може урадити у Црној Гори… и већ је тако рађено у Хрватској. У суштини, губитак суверенитета је неминован, а док је Русија присутна у Црног Гори, може се рачунати на неку врсту заштите националних интереса, јер народ Црне Горе нас види као братски народ који ће се трудити да их заштити, што од НАТО-а не могу очекивати.

извор:www.princip.me/putinov-savjetnik-crnom-gorom-vladaju-nacional-separatisti-sa-proevropskim-planom-kao-u-ukrajini/16/12/2015/

Прочитај без интернета:
2 гласa