Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић сматра да, када је ријеч и о изградњи будућег ауто-пута Београд-Сарајево, институције Републике Српске морају бити укључене у све кључне пројекте у оквиру БиХ.
Жељка Цвијановић - Фото: РТРС

Жељка ЦвијановићФото: РТРС

Цвијановићева је истакла да Република Српска има јасно дефинисан став у вези са трасом која је дефинисана стратешким документима, а то је Транспортна стратегија Републике Српске, која заједно са стратегијом Федерације БиХ чини заједничку оквирну стратегију БиХ.

Коментаришући декларацију о критеријумима за дефинисање трасе будућег ауто-пута Београд-Сарајево, коју је предложио замјеник предсједавајућег Представничког дома парламента БиХ Младен Босић, а која предвиђа да траса иде преко Тузле, Бијељине и Брчког, Цвијановићева је рекла да јој се у цијелој овој причи не свиђа то што постоје приједлози појединаца, док се мало кад види да су на дјелу стварно институције.

„Имамо политичке ставове, политичка лобирања, појединачна опредјељења. Немам ништа против тога да свако има право на свој став и да свако процјењује шта су то интереси или да из било ког другог разлога буде мотивисан да он сам предлаже одређене ствари, али ово је веома важно питање да би оно могло да прође мимо институције, без договора“, истакла је премиијер Српске.

Она је истакла да је жалосна чињеница што се није сјело са представницима Српске да се договара у вези са питањем трасе будуће саобраћајнице Београд – Сарајево, додавши да је она за опцију да се разговара.

„У вези са овим овако значајим питањем треба да се ангажују представници институција, да сједну и разговарају са градоначелницима, да сарађују у оквиру БиХ, али треба да буде ангажована и струка да каже шта је то најбоље и најисплативије, и да се уважи оно што су стратешки дефинисани правци у оквиру ентитета. Ја мислим да су то ствари које треба да дефинишу два ентитета, договоре се око одређених ствари и наравно очекују подршку Савјета министара, с обзиром да и тамо постоји министарство које се бави тим питањима“, истакла је Цвијановићева.

Она је нагласила да је стратешко опредјељење Републике Српске да гради ауто-путеве, модерне саобраћајнице. Коментаришући изјаву градоначелника Бијељине Мића Мићића да траса пута треба да иде преко Бијељине, Цвијановићева је рекла да градоначелник неког града мисли да је довољно да се само појави пред камерама и саопшти шта он мисли.

„Не спорим право било коме да каже или лобира за одређено рјешење, али желим да кажем да није напозванији онај који је уграбио прилику да стане пред камере и каже шта он жели, јер су институције те које треба да дефинишу тако важне ствари“, истакла је она и додала да је Република Српска опредијељена да гради модерне саобраћајнице и да је то свакако једна од стратешких ствари, односно пројекта који се налазе при врху приоритета.

Цвијановићева је нагласила да осим ауто-пута Бањалука-Добој, Влада Српска има намјере да гради и остале ауто-путеви, јер је жеља да се дође до Србије. Она није жељела да пореди градњу саобраћајница са стањем у Федерацији БиХ, али је указала на то да је увијек Република Српска та која је на листи критикованих и на коју се упире прст, док други ентитет бива поштеђен.

„Нажалост, дошли смо у ситуацију да нам буду блокирана средства Европске банке за обнову и развој за неко будуће ангажовање на том плану, а то се десило због несувајања одређених реформских законана нивоу БиХ. Мислим да је крајње вријеме да се у БиХ не понашамао размажено и да гледамо на који начин ћемо неком другом да нанесемо штету, а очекивати од тог неког другог да буде увијек услужан према нама. То је филозофија и култура функционисања ове земље која мора бити промијењена“, нагласила је Цвијановићева.

Говорећи о изградњи пељешког моста, оцијенила је да је то изузетно важан пројекат за Хрватску, те да Република Српска нема ништа против да се он гради, али да при томе треба уважити све оно што је интерес БиХ и умјесто силне полемике боље би било да су власти у БиХ сјеле и разговарале са партнерима из регије.

„Пељешки мост није једини проблем. Имали смо ми проблема и са границом са Црном Гором, па нападом на тада српског премијера, сада предсједника Србије Александра Вучића у Сребреници, коју органи БиХ никада нису истражили, сад имамо ситуацију са пељешким мостом, а сутра ће бити не знам која ситиуација“, рекла је Цвијановићева и нагласила да БиХ, нажалост, у свему томе није показала зрелост за отворени разговор са другима и разумијевање потреба других.

Извршење буџета боље него прошле године

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да се економска ситуација у Српској побољшава и да је извршење буџетских обавеза боље него у истом периоду прошле године, те нагласила да ће бити настављено спровођење одређених реформи. Истакла је да се са привредницима траже начин да се ојача реални сектор, да се повећава број људи који ће да раде у реалном сектору, а да се смањује број људи који ће да раде у администрацији.

„Спроводимо одређене реформе, уводимо више реда, дисциплине, тражимо појачан ангажман наших контролних органа. Имамо цијели низ мјера. Дефинисали смо одређене подршке различитим инвестицијама, међу којима су и оне у неразвијеним општинама. Испреговарали смо аранжмане када је ријеч о новом запошљавању“, рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, дефинитиван је раст прихода, што може да се види у свакој званичној статистици.

„Имали смо највећу покривеност увоза извозом која сада износи 70 одсто. Прошлу годину смо завршили са 65 одсто покривености извоза увозом“, истакла је Цвијановићева.

Она је навела да је забиљежен раст индустријске производње, повећане су пензије, на чему ће се радити и убудуће, благо је расла просјечна плата, прије годину дана се почело са активностима на повећању минималне плате, а циљ је да то сљедеће године буде и учињено. Нагласила је да цијели низ показатеља јасно говори да је порасла и привредна активност, да је уведено више реда и дисциплине, као и да је боља наплата прихода. Истакла је да је у овој години у Српској забиљежен рекордан број запослених, а смањен број незапослених, који је најнижи откако се региструје таква активност у Српској.

Предсједник Владе Републике Српске рекла је да је прошла година завршена са растом од 3,5 одсто који је највећи у региону, што је показала званична статистика.

„То није довољно, али јесте довољно да то третирамо као добру основу. Нећемо стати. Вољела бих да су ови показатељи и бољи. Али, не можемо говорити да су лоши само зато што опозиција има намјеру да то представља на такав начин“, навела је Цвијановићева.

Констатовала је да је учињено много тога доброг, али да то, нажалост, никада није тема у медијима. У случају оставке бившег главног ревизора Душка Шњеготе, Цвијановићева је навела да је важно да служба главне ревизије функционише и да је та ситуација превазиђена. Напоменула да није ријеч ни о каквом кажњавању, нити нечему спектакуларном, већ само о неслагању са његовим ревизорским извјештајем.

„Међународни монетарни фонд је потврдио оно што су говорили Влада Републике Српске и Министарство финансија“, рекла је Цвијановићева.

Цвијановић: Нема сагласности са опозицијом

Говорећи о односима у Српској, премијерка Цвијановић сматра да власт и опозиција у Српској треба да разговарају и да настоје постићи сагласност о стратешки важним питањима за Републику, као што је национални интерес, али да у Српској, нажалост, нема те врсте сагласности, па ће ту ситуацију најбоље ријешити наредни избори.

Према њеним ријечима, опозиција се понаша деструктивно и дио је оркестриране и често добро плаћене кампање која се води против власти Републике Српске с циљем њеног рушења јер се, како је констатовала, актуелна власт у Српској не свиђа многима – ни странцима, а ни политичком Сарајеву.

„Ја њима у политичком смислу ништа не спорим, они су изабрали своје методе политичког рада. Међутим, опозиција неће реметити рад наших институција зато што је власт дужна да обезбиједи њихово функционисање, а кад то кажем мислим и на рад Народне скупштине Српске, гдје нас чека много важних послова“, навела је Цвијановићева.

Одговарајући на питање у вези са Резолуцијом о војној неутралности, она је рекла да је Република Српска искористила право да искаже свој став о веома важном питању и истакла да је Народна скупштина дефинитивно најпозванија институција у којој треба да се заузимају ставови о веома важним питањима.

„Не разумијем одакле толика хистерија када је ријеч о реаговањима у Сарајеву, и реаговањима неких међународних званичника. То је, напросто, политички став који представља одређену обавезу за све оне који долазе из Републике Српске, а да ли ће се они тога придржавати, остаје да се види, мада сам сигурна да ће се придржавати“, навела је премијер Српске.

Цвијановићева је нагласила да Република Српска треба да слиједи политику Србије и да неће дозволити да између Српске и Србије постоји било каква граница војног карактера. То што је опозиција, каже она, из разноразних разлога, одлучила да не подржи једну такву резолуцију у Народној скупштини и да јавно промовише такве ставове, говори о њиховој недосљедности или да су преузели неке друге обавезе. Према њеним ријечима, крајње је вријеме да се неке ствари о НАТО-у појасне и кажу гласно.

„Што се тиче активирања /Акционог плана за чланство у НАТО-у/ МАП-а, десило се у БиХ много ненормалних ствари, попут доношења судских одлука да би мијењали власника имовине само зато да бисте омогућили да се одвија неки процес који је по карактеру војно-политички. И институције и грађани Републике Српске имају право да се изјашњавају о сваком питању“, истакла је Цвијановићева.

Говорећи о референдуму у Републици Српској о Суду и Тужилаштву БиХ, предсједник Владе Републике Српске рекла је да је и ту Српска послала јасну поруку.

„Пошто се опозиција сама искључила из тог процеса, мој став је да то питање треба одгодити док се не постигне консензус, а то је врло јасно рекао и предсједник Републике Српске Милорад Додик“, рекал је Цвијановићева.

Важно је рећи, додаје она, да сама тема овог референдума указује да ово питање никада неће нестати са дневног реда с обзиром на праксу рада Суда и Тужилаштва БиХ и на цијели неред, као и продубљивање неповјерења између народа у БиХ, те тенденције да се прекрајају одређен ствари и да судске пресуде служе за дефинисање политичке слике ко је крив, а ко није.

„Да ли ће тај референдум бити одржан сутра, 19. новембра или 20. децембра неке друге године – то је мање важна ствар, али је важно постићи консензус да грађани имају право да се о томе изјашњавају“, истакла је Цвијановићева.

На питање да ли је она кандидат СНСД-а и владајуће коалиције за неку од функција на сљедећим изборима, рекла је да до избора има још годину дана и да мисли да није реално да се о кандидатима заузимају дефинитивни ставови прије прољећа.

„Морам рећи да у оквиру СНСД-а, када је ријеч о појединачним кандидатурама, нисмо помињали било каква имена“, нагласила је она.

Што се тиче коалиционих односа са ДНС-ом и уопште са коалиционим партнерима, Цвијановићева је истакла да је задовољна тим односом као неко ко је имао прилику да живи тај коалициони живот и води коалициону Владу и ради то у пуном смислу те ријечи.

„Завршили смо послове које смо започели и одрадили све сматрамо да је важно за Републику Српску“, поручила је Цвијановићева.

Извор: Н1, СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=275414

0 гласовa