У БРИТАНСКОМ парламенту траже да се оштро жестоко одговори на раст војне моћи Русије. То се наводи у специјалном извештају посвећеном утицају Русије на безбедност Велике Британије.

        Извештај је сачинио Одбор за одбрану парламента Велике Британије уочи самита NATO у Варшави, на којем ће се разматрати питања обуздавања наше земље.

        Рекло би се, међутим, да би Британија после одлуке већине њених бирача да напусте ЕУ требало да има друге проблеме. Јер, 51,89 одсто британских гласача гласало за напуштање ЕУ, а само 48,11 одсто за останак.

        Резултати референдума су били хладан туш за британску елиту. Премијер Дејвид Камерон је поднео оставку. Тренутно се у Конзервативној странци одржава изборна кампања – нови лидер странке и шеф Кабинета биће изабран ускоро.

        Рекло би се да са таквом унутарполитичком ситуацијом у Британији није прави тренутак за бављење спољнополитичким интригама. Међутим, како видимо, ипак се нађе времена за обуздавање Русије. Поставља се питање: да ли је то била спонтана одлука Уједињеног Краљевства да напусти ЕУ, или се иза тога крије лукава рачуница?

        Посматрачи су већ приметили изузетно уздржану реакцију америчке администрације наBrexit (како на Западу зову процес изласка Британије из ЕУ). У стилу: изашла, шта да се ради – изашла, у чему је проблем?

        То је веома чудан став, с обзиром на то да се Британија увек сматрала „тројанским коњем“ САД у ЕУ, која самим својим присуством слаби овај изузетно снажан економски блок и не дозвољава му да се претвори у „Сједињене Државе Европе“, то јест у конкурента САД на светској сцени.

Можда америчка администрација не верује у излазак Британије из ЕУ? Међутим, руководиоци Конзервативне странке тврде да ће изласка бити. Премијер Камерон је поднео оставку, али је рекао да ће други политичар повести Британију „ка излазу“ из ЕУ.

        За Конзервативну странку одбацивање резултата референдума равно је политичком самоубиству, јер је она на изборе 2015. године изашла управо под паролом његовог спровођења. Конзервативци су добили гласове евроскептика помоћу обећања да ће спровести референдум и испоштовати одлуку донету на њему. Ако желе да остану на власти, они не могу игноришу мишљење 17 милиона бирача који су гласали за излазак из ЕУ.

        ЕУ се без Британије претвара у тотално царство Немачке, нову Свету римску империју немачке нације, или, како се неки политички некоректно шале – у Четврти рајх.

        То ће бити ново издање Европе под вођством Немаца. Оно је у историји постојало двапут. У виду Трећег рајха Адолфа Хитлера, који је освојио целу Европу, и у виду савеза Централних држава Вилхелма Другог. У овом другом случају Немачка је контролисала само Централну Европу преко свог савезника Аустроугарске.

        Оба пута је претерано ојачала Немачка нападала Русију. Оба пута је то довело до пораза Немачке и значајне штете по нашу земљу, услед чега је дошло до уздизања англосаксонског света.

        Изгледа да је и сада одлучено да се заваде Немачка и Русија. Али, да би се то постигло, Британији су потребне слободне руке, потребно је да стоји по страни док се пронемачка ЕУ окреће ка свеобухватном сукобу с нашом земљом. А ради тога не би било лоше изаћи из ЕУ. На тај начин не би морала да преузима на себе обавезе у сукобу ЕУ и Русије, али би зато могла да извуче сву корист у својству „трећег који се радује“.

        Какве су то глупости, каква је то конспирологија? – рећи ће просвећени читалац, док му монокл упада у јутарњи јогурт. Зар може земља која је изазвала два светска рата да изазове и трећи? Ох да, и те како може.

        Подсећам да се храброст кајзера Вилхелма, који је започео Први светски рат, заснивала на нади у британску неутралност. У Лондону је наводно постојала пронемачка странка, која је обећала Вилхелму да се неће мешати у рат. У почетку – ако не буде нападнута Француска, а потом – уколико не буде нападнута Белгија.

        По свему судећи, кајзер је сматрао да има посла с обичном демагогијом. Немачка је 1. августа 1914. године напала Русију, а од Британије – ни гласа. Кајзер је 3. августа објавио рат Француској – опет тишина. И тек после напада на Белгију Британија је сматрала да је неопходно да се умеша и објавила је рат Немачкој.

        Одуговлачење Британаца довело је до разбуктавања светског рата, многи историчари сматрају да рата не би било да је Британија јасно ставила до знања да ће се умешати у случају напада на своје савезнике из Антанте. Међутим, Лондон је учинио све да кајзер стекне утисак да британске интервенције неће бити. Тако се Берлин заглибио у светском рату, чији су главни терет сносили Француска и Русија, а „главну награду“ на његовом крају добили су Британија и САД.

        Слична ситуација је постојала 30-тих година, када је Лондон активно стварао код Хитлера утисак да ће Енглеска бити неутрална, и да он само треба да нападне Совјетски Савез. Британија је закључила Минхенски споразум са Хитлером, дозволила му да подели Чехословачку, ништа није учинила да спаси Пољску. Тиме су такође позивали Хитлера да нападне Совјетски Савез. Хитлер је позив искористио, истина, под својим условима – покоривши претходно Француску.

        Исход Другог светског рата били су колосални губици наше земље и невероватно уздизање англосаксонског света, који је практично остао без конкурената. Европа, где се почетком 20. века креирала сва светска политика, била је подељена, као што је подељена била и Немачка.

        Данас се ситуација понавља. Немачка, која је на челу ЕУ, јака је као никад. Русија је слаба и одбачена далеко на исток, сведена на границе малтене Ивана Грозног. Украјина је отишла на Запад и претвара се у протекторат ЕУ. Ситуација је идеална за конфликт Немачке и Русије.

        Потребно је само помоћи Немцима да „увиде перспективу“. Британија активно помаже. Извештај Одбора за одбрану, у којем се тражи пооштравање санкција против Русије је залог за то.

        Рекло би се, шта брига Британију, која је тек гласала за излазак из ЕУ, да ли ће санкције против Русије бити пооштрене или не? Испоставља се да је и те како брига.

        Ту ће се просвећени читалац гласно насмејати и рећи да Русија има моћну армију и Нуклеарну бомбу. Ко ће смети да крене на нашу Нуклеарну бомбу?

        Приметићу да је СССР имао и већу армију и више бомби од РФ. Међутим, ја не видим никакав СССР кад погледам карту света. Да не говорим о томе да су у данашњем свету могући сукоби ниског и средњег интензитета који не прерастају у отворени рат. Попут оног који видимо у Украјини. Рат постоји, а нуклеарног бомбардовања нема.

        Немачка повећава расходе на одбрану (то је већ изјавила канцеларка Ангела Меркел), Пољска јача оружане снаге. Све се то образлаже борбом против руске агресије. Али, као што је познато, свака земља увек прикрива своје агресивне планове причама о опасности која долази од суседа.

        Да нас увуку у сукоб с Немачком могу, и то веома лако. За сада на територији Украјине и, не лези враже, Новорусије. А даље ћемо видети.

        Руско руководство баш воли да се договара са страним партнерима. Толико воли да у лукавим плановима и рокадицама често губи осећај за реалност.

        Лукаве размене и уступци на крају су довели до уништења и поделе бивше Југославије.

Исто се може догодити и са постсовјетским простором, а потом и са самом Русијом у процесу бесконачног ценкања са нашим поштованим партнерима.

        Али, у сваком случају, у сукобу Русије и Немачке, Русије и ЕУ, Британија може само да извуче корист, а никакав губитак. Тако да што је ближе реални Brexit, то ће бити интензивнији покушаји да се заваде Русија и Европљани. Сама Британија неће имати никакве везе са тим сукобом, зар не?

        Зато извештај Одбора за одбрану британског парламента, који истовремено позива на санкције ЕУ против Русије и „дијалог“, само делује као шизофренија. У пракси пооштравање санкција треба да спроведе ЕУ, а Британија је ту тренутно само посредни учесник. Док ће дијалог, наравно, водити сама Британија, која ће лако објаснити Русији где су њени истински непријатељи.

        Иначе, позиви Одбора за одбрану парламента Велике Британије на проширење санкција против Русије путем стављања на списак санкционисаних великог броја представника руских власти сасвим су логични.

        Британци траже да продужење санкција ЕУ против Русије и њихово проширење путем повећања броја санкционисах лица из руководства земље, као и да се „испита ефикасност постојеће политике обуздавања и војних дејстава уз примену нуклеарног и конвенционалног наоружања, као и напада из ваздуха, са мора и копна“.

        Британија нема сталне пријатеље, али има сталне интересе. Али, зар крвави 20. век није ничему научио Русију и Немачку?

fakti.org/rossiya/medija-menju/da-bi-opet-zavadio-nemacku-i-rusiju-londonu-su-potrebne-slobodne-ruke-otuda-brexit

1 глас