Грађани Србије ових дана вероватно прилично завиде држављанима Енглеске, у којој је пре шест  седмица почело прикупљање потписа за  хапшење и подизање оптужнице против Тонија Блера, бившег премијера Уједињеног Краљевства.

Уколико се прикупи довољан број потписа, Влада Њеног краљевског величанства Елизабете Друге, чији је премијер Дејвид Камерон, вођа конзервативаца, треба да поведе расправу у Доњем дому, после које би се утврдило има ли основе за покретање кривичног поступка против њега за ратне злочине на Блиском истоку.

У акцији започетој крајем септембра досад је прикупљено 17.000 потписа. По већ устаљеном поступку у Великој Британији, петиција је објављена на интернет страници владе, пошто је претходно морала да прође “прву фазу”, у којој влада одлучује да ли ће је уопште прихватити да буде објављена на њеном званичном сајту. (Око 40% предложених петиција се одбија, најчешће због тога што не спадају у надлежност Владе или зато што се за сличну ствар већ прикупљају потписи).

Организатор петиције Стивен Смит написао је на Владиној интернет страници следећу кратку поруку:

“Служећи се лажима и обманама, Тони Блер одвео нас је у рат у коме је погинуло више хиљада наших војника и више стотина хиљада ирачких цивила.  Блерове акције изазвале су велике поремећаје у читавом региону и подстакле побуну терористичких група. Због тога треба да буде ухапшен и смештен у затвор.”

Петиција је испунила услове за прелазак у “ другу фазу” у тренутку  када је број потписника прешао 10.000. Тиме се она квалификовала у тзв. елитни клуб, у који доспева свега 2% петиција и влада је сада у обавези да на њу одговори.

Међутим, ови су одговори  често само понављање начела Владине политике, те је за успех читаве акције неопходна следећа фаза: 100.000 потписа. Када се та бројка достигне, Влада почиње расправу у Доњем дому о Блеровој делатности током инвазије на Ирак 2003. године, у којој је био главни сарадник и саучесник Џорџа Буша.

Слично се понео и четири године раније, када је био ватрени поборник напада на СР Југославију, у чему је надмашио чак и Била Клинтона. “Рат против Срба није више само војни сукоб”, изјављивао је 1999. године насмејани циник. “То је борба између добра и зла, између цивилизације и варварства.”

У периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године, бомбардери злочиначке организације НАТО у операцији названој “Милосрдни анђео” разорили су инфраструктуру Србије, тешко оштетили привредне и друге објекте, не штедећи ни болнице, школе, медијске куће, споменике културе, цркве и манастире.

Коначан број погинулих војника и цивила није утврђен, материјална штета процењује се различито: од 30 до 100 милијарди долара, док су због бомби са осиромашеним уранијумом којом је НАТО бомбардовао Србију последице по здравље и живот будућих генерација несагледиве.

Грађани Србије, који се свакако добро сећају ратног злочинца Блера, нажалост, нису, по угледу на Енглезе, организовали прикупљање потписа за покретање поступка против њега.

Вероватно схватају да би то био узалудан покушај и само губљење времена, јер их ни Влада Србије не би у томе помогла. Што и није неко изненађење, када се зна да је управо она ангажовала консултантску групу Тонија Блера за помоћ у формирању стручних тимова у кабинету председника Владе.

Занимљиво је и објашњење које је уследило том приликом: Србију неће ништа коштати ова екипа, све ће трошкове “покривати” Уједињени Арапски Емирати. Износ тог “покривања”, разуме се, није познат, а још је већа тајна шта ће бити уздарје Владе Србије.

Војислав М. Станојчић /НСПМ

www.vaseljenska.com/misljenja/da-li-ce-englezi-uhapsiti-savetnika-srpske-vlade-tonija-blera/

3 гласa