Каталонци не желе да им Мадрид кроји судбину, каже за „Спутњик“ новинар Висенс Батаја.

Пријатељица која се задесила на железничкој станици у Барселони питала је на шпанском где се налази аутобус, на шта јој је средовечна жена којој се обратила одговорила на каталонском. Када је поновила питање, саговорница је узвратила на шпанском: „Зар је то једини језик који говорите?“

Ова анегдота одлично одсликава климу која влада у Каталонији пред регионалне изборе у недељу, који су се претворили у изјашњавање о независности. Ако партије које су за независност добију већину, председник ове шпанске регије Артур Мас сматраће да се народ изјаснио и прогласиће независност 2017. године.

Колике су шансе да се то догоди? Судећи по расположењу на улицама каталонских градова и према анкетама — велике. Широм земље главна тема је да ли ће се Шпанија заиста распасти, делимично или потпуно, у којим условима и са којим последицама.

„Каталонци не желе да им Мадрид кроји судбину“, каже за Спутњик каталонски новинар Висенс Батаја. Каталонија никада није била више каталонска и мање шпанска него данас, што се видело и на традиционалном окупљању 11. септембра, када је на улице Барселоне изашло око два милиона људи (520.000 према Мадриду) да обележи пад града 11. септембра 1714. године пред налетом француске и шпанске војске.

„Утицај ширимо на улици, али одлучујемо на изборима“, поручио је Мас.

Каталонија, која се протеже на територији између Пиринеја, Медитерана и Арагона, најбогатији је шпански регион. Њених 7,5 милиона становника (15 одсто шпанске популације), производи 20 одсто богатства земље. Заговорници независности истичу њену хиљадугодишњу историју, посебну културу и језик. Аутонимију је повратила 1979, четири године након смрти диктатора Франка, и од тада не престају захтеви за све већим овлашћењима. Уставни суд Шпаније је у марту прошле године искључио могућност да се њени становници позову на право на самоопредељење и укинуо им статус „нације“ који су добили 2010. године, што је изазвало тензије између Мадрида и Барселоне. Оне су нарочито порасле од 2011. године, након што је економска криза узела маха. Индустријализована и богата, Каталонија се понаша као Словенија некада и региони на северу Италије сада — сматра да превише издваја за заједнички буџет и да остатак земље живи на њен рачун. Буџетска криза и мере штедње које је увео Мадрид само су продубиле ово уверење.

„Раније смо били солидарни са регионима попут Андалузије. Али сада, у условима кризе, тражимо од Мадрида да се договоримо о новцу који иде из буџета Каталоније за дистрибуцију. Принуђени смо да смањимо будзет за здравство, социјалне службе и потребан нам је тај новац. Не желимо да Мадрид сам одлучује о томе колико ће новца бити издвојено“, каже Батаја.

Убирање пореза је једно од главних питања око којих се споре Мадрид и Барселона: „Ако погледате Баскију, у њиховој надлежности је скупљање пореза, а потом се усаглашавају са Мадридом. То су тражили и Каталонци, али им је ускраћено. Барселони се не дозвољава иста аутономија коју има Баскија. Процене су да се годишње око 16 милијарди евра пореза не враћа Каталонији, иако влада тврди да је у питању 8 милијарди. Зашто Баскија има ту економску предност? Зато што убијају? Ми не убијамо, већ организујемо уличне протесте“.

Каталонци желе сами да одлучују о порезима, економији, култури. Незадовољни су што каталонски, који се говори и на југу Француске, у Перпињану, на Мајорци, у Валенсији и Андори нема, статус европског језика. „Још увек не размишљамо о Европи регија, већ искључиво о Европи држава-нација. Зато смо приморани да тражимо државу, јер нас иначе не узимају озбиљно. То је питање опстанка, видљивости и жеље да узмемо ствари у своје руке“, каже каталонски новинар.

„Каталонцима је доста да слушају пропаганду Мадрида који их представља као егоисте и шкртице. Бунт се шири и захвата све генерације. Више нема страха као за време Франка, када су се људи плашили војске. Мадрид не може више да пошаље тенкове на Барселону“, каже саговорник Спутњика.

Уколико већину гласова добију партије за независност, Шпанија ће се наћи у најдубљој политичкој кризи у новијој историји. Влада у Мадриду је поручила Каталонцима да ће остати без шпанске националности уколико се одвоје.

„Каталонцима нису јасне праве последице независности“, упозорио их је премијер Маријано Рохој.

Његова влада је последњих година спречила одржавање референдума о независности, уз образложење да Устав не предвиђа унилатерално отцепљење. Каталонија је разлог због кога шпанска влада није признала Косово.

Европски лидери се плаше да би победа партија за независност дала пример другим европским регионима који би да се одвоје од матичних држава. Британски премијер Дејвид Камерон, који се суочава са истим тежњама у Шкотској, рекао је да би Каталонија могла да буде избачена из ЕУ уколико напусти Шпанију, док се немачка канцеларка Ангела Меркел заложила за „јединствену Шпанију“, поруке које у Барселони називају застрашивањем јавности. Можда највећа претња стигла је од председника шпанске фудбалске лиге, који је рекао да ће фудбалски клуб Барселона у случају отцепљења бити избачен из лиге.

Да ли ће Шпанија експлодирати? Резултати политичког превирања у земљи, које је у први план избацило партију нове левице „Подемос“, наклоњену идеји о одржавању референдума о независности Каталоније, биће јасни на изборима за државни врх у децембру. Каталонци ће у међувремену имати велики маневарски простор да у преговорима са Мадридом издејствују још већу аутономију.

Ана Оташевић / Спутник.рс

www.vaseljenska.com/misljenja/da-li-ce-spanija-eksplodirati/

1 глас