• Посада је сигурно уочила промене у ситуацији и морала је донети одлуку о слетању на неки други терен, па макар и неуређен… Ако су већ били радарски вођени, како је могуће – наглашава генерал Срето МАЛИНОВИЋ – да летелица попут хеликоптера не успе да слети на аеродром? Остаје и питање колико су имали истинске помоћи са контроле летења?

         НЕКАДАШЊИ заменик команданта Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, бригадни генерал у пензији Срето Малиновић, оценио је поводом пада хеликоптера Ми-17 да је очигледно да је постојала „пресија да се тај задатак изврши” и да је то превагнуло над професионалном проценом.

         „Зашто доносиоци одлука из састава војске и ваздухопловства нису били у стању да се одупру томе или колико су и сами имали представу о целој ситуацији, питање је које дефинише њихову личну одговорност за последице својих одлука”, рекао је Малиновић агенцији Бета.

         Малиновић је додао да је требало размотрити и услове за извршење тог задатка, пре свега стварно стање ситуације и прогнозе за наредни период, стручну оспособљеност и тренажу посаде за летење у сложеним метеоролошким условима ноћу, опремљеност летелице за такве услове и могуће алтернације за слетање.

         Он је нагласио да је врло мало вероватно да је у тако кратком року све то могло бити у потпуности сагледано на прави начин при доношењу одлуке.

         „Одговор на питање да ли су наши пилоти имали обуку за летење у сложеним метео-условима ноћу и на то када су последњу пут летели у таквим условима, најбоље ће осликати и стварну оспособљеност посада за ту врсту летења”, рекао је Малиновић.

         Малиновић, који је у својој каријери летео као пилот јуришне авијације, рекао је да је било евидентно да су метео-услови били „више него сложени”, пре свега због ниске облачности, лоше видљивости и магле и да је зато нејасно због чега посада тог квалитета и искуства није на време одлучила да слети на неки други простор.

         „Посада је сигурно уочила промене у ситуацији и морала је донети одлуку о слетању на неки други терен, па макар и неуређен… Ако су они већ радарски вођени, како је могуће да летелица попут хеликоптера не успе да слети на аеродром? Остаје и питање колико су имали истинске помоћи са контроле летења”, рекао је Малиновић.

         Пензионисани генерал Срето Малиновић летео је на јуришним авионима Ј-21 „Јастреб” и Ј-22 „Орао” као и на Г-4 „Супергалеб” у Југословенској народној армији, Војсци Републике Српске и Војсци Србије.

         До 2011. године био је заменик команданта Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, а пре тога помоћник команданта за операције.

         (Бета)

fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/general-malinovic-da-li-su-piloti-uopste-imali-obuku-za-letenje-u-teskim-uslovima-i-nocu

1 глас