ИЗВОР: ПОЛИТИКА

Београд — Србољуб Антић, бивши представник Србије у ММФ-у, каже да би изградња складишта америчког гаса на Крку коштала шест до осам милијарди долара

Америчким „добрим намерама” да помогну земљама Балкана, да после пропасти гасовода „Јужни ток” реше питање енергетске безбедности нудећи им у замену свој течни природни за руски гас, као да нема краја.

Последњу у низу понуда које су стигле с оне стране Атлантика упутио је Џозеф Бајден, потпредседник САД, који је према писању појединих медија предложио српском премијеру Александру Вучићу у Минхену да Србија убудуће преузима природни течни гас из складишта у Хрватској, на острву Крку.

Бајден је понудио две могућности снабдевања гасом Србије: преко Крка и преко Мађарске. Терминал би, каже Бајден, морао бити готов до 2019. године, до када се планира изградња Трансјадранског и Јадранско-јонског гасовода који ће према Хрватској годишње провући око пет милијарди кубика гаса. Толики се капацитет очекује и у експлоатацији гаса из Јадрана.

Овим поводом јуче се огласио и хрватски министар привреде Иван Врдољак, рекавши да „Хрватска жели да на Крку буде изграђен терминал за течни природни гас, али сматра да у финансирању те изградње не треба да учествује са више од 25 одсто”.

„Не видим интерес Хрватске да у пројекту ТПГ-а учествује са више од 25 одсто, јер ћемо имати и нову производњу плина и Јадранско-јонски плиновод. Хрватска ће тражити неповратан европски новац за онај део терминала за који се на конкурсу који је у току не пронађе закупац“, објаснио је он, а преноси „Вечерњи лист”.

Бајден једино није рекао ко би Србији платио градњу гасовода до овог терминала на Крку, ако већ нуди свој у замену за руски гас. Пренебрегао је и чињеницу да је градњу „Јужног тока” кроз Србију требало да гради „Гаспром”, а да му Србија новац враћа кроз наплату транзитне таксе, јер наша земља нема тих пара.

Осим тога, зар Србија, да има новца, не би сама решавала питање снабдевања гасом градњом других гасовода и зар би чекала да јој то амерички потпредседник каже? Да је имала пара још би пре 20 и више година започела градњу гасовода Ниш–Димитровград и тако добила још један правац снабдевања гасом, осим оног једног јединог преко Украјине и Мађарске.

Србољуб Антић, бивши представник Србије у ММФ-у, коме је специјалност енергетика, каже за „Политику” да „не верује да други човек Америке може Србији да обезбеди гас”.

„Добијање гаса из уљних шкриљаца је изузетно скуп посао и само градња једног терминала кошта између шест и осам милијарди долара. Један такав терминал би требало направити на Крку, а други негде у Америци, јер га ни они немају, а потом направити и гасовод од тих терминала. Одакле толики новац и колико би тај гас коштао Србију? То су празне приче“, каже он.

Упитан, има ли шансе да се Србија прикључи на овај хрватски терминал и евентуално учествује у његовој градњи, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да овакве поруке потпредседника Бајдена немају никакве везе с енергетиком, него искључиво с политиком, а све у циљу да се Србија приволи да Русији уведе санкције.

„Одакле нашој земљи паре за учешће у градњи терминала на Крку или за гасовод до ових терминала? Наша земља ни по једном основу не може да партиципира у таквим пројекту, осим ако јој неко не понуди паре за градњу. Није то руски гас за који је довољно само положити цеви и пустити гас под притиском. Осим тога, САД немају те залихе гаса да би им се уопште исплатило да снабдевају земље Балкана. Па колико су година причали о градњи „Набука” и резервама из Каспијског мора па је све на крају пропало, јер све то није било довољно за исплативост пројекта. И шта сад? Сада га одједном има толико да дође од терминала у Јадранском мору”, каже он.

Када се ради о гасу из уљних шкриљаца, треба знати да када се прерадом и добије неки гас он мора да се очисти од прљавштине и најпре издвоји метан, па тек такав гас да се преведе у течно стање и транспортује с оне стране океана до нас – објашњава Вулетић и додаје да то много кошта.

„Ако је гас из уљних шкриљаца тако исплатив, зашто Србија прво не искористи своје домаће резерве уљних шкриљаца којих има у Алексинцу. Доказане резерве су око пет милиона тона?“, пита Вулетић.

На питање колико су тачне тврдње да овај гас не би био скупљи од руског, Вулетић то категорички одбија и каже да то није истина.

„Гас који Србија добија из Русије после Румуније најјефтинији је у Европи. Али је и такав скуп за већину грађана Србији. Разлог је што је цена киловат-часа струје у Србији најнижа у Европи и тако ће бити све док се не успоставе прави паритети цена енергената. А не да се догађа да јефтинија буде струја у пећи од угља који је ископан и из ког се та струја производи“, закључује он.

www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=02&dd=14&nav_id=958198

0 гласовa