Вјерници и Српска православна црква славе данас празник Светог Димитрија Солунског, у народу познат као Митровдан, у знак сјећања на страдање и смрт тог светитеља. Славе га Срби, Руси и Грци. Вјеровање каже да останемо код куће.

Он је земаљски живот окончао у тамници 306. године као борац за хришћанску вјеру, а до краја живота остао је солунски војвода.

Димитрије је рођен у Солуну у трећем вијеку за вријеме цара Максимилијана (240-310), који га је поставио за војводу, надајући се његовој оданости у прогону хришћана. Када је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповиједао хришћанство.

Цара су обавијестили о непослушности Димитрија, који је преобраћао народ у хришћанство. Димитрије је јавно, пред царем, признао да је примио Христову вјеру, због чега га је цар утамничио. У тамници је мучен и погубљен.

Према предању, у затворској ћелији убили су га војници, који су га затекли у молитви. Они су га из даљине гађали копљима, јер нису смјели да му приђу.

Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на мјесту његовог гроба касније је подигнута црква. Свети Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.

Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао град од земљотреса и несрећа. И данас се вјерује да је чудотворна снага његових моштију излијечила многобројне болеснике. Вјерује се и да помаже свакоме ко призове његово име.

Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.

Заштитник Сибира

Светог Димитрија с великим поштовањем, поред Грка и Срба, славе и Руси. Његов култ је почео да се шири у Русији у 12. вијеку, а године 1581. изабран је за заштитника Сибира.

Култ Светог Димитрија веома је жив и код Срба, а у средњовјековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој Патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.

Свети Димитрије представљен је на фрескама средњевјековних манастира у реду светих ратника који су проповиједали и борили се за хришћанску вјеру.

Једна од најљепших представа Светог Димитрија налази се на Косову и Метохији, у манастиру Дечани, чији су ктитори Стефан Дечански (српски краљ од 1321-1331) и цар Душан (1308-1355). Светитељ је осликан у ратничкој опреми са штитом и шлемом, поред Светог Ђорђа.

У српској цркви је више од 120 храмова посвећено светом Димитрију, међу којима је и нова црква у београдској општини Нови Београд.

Његов лик налази се од 1388. године на грбу Сремске Митровице гдје се, такође, веома поштује овај светитељ.

Останите код куће

Постоје многобројна народна вјеровања везана за Митровдан, међу којима и оно да би тог дана требало остати код куће, јер ко то не учини, цијеле године ће ноћити по туђим кућама. Познато је и да су се на Митровдан хајдуци разилазили и одлазили да презиме код јатака, да би се опет састали на Ђурђевдан. У народу се каже „Митров данак, хајдучки растанак, Ђурђев данак, хајдучки састанак“.

www.princip.me/hajducki-rastanak-danas-je-praznik-svetog-dimitrija-solunskog/08/11/2015/

2 гласa