У Србији обележавање Васкрса почело је поноћним литургијама којима се завршавају дани жалости и почиње празник Васкрсења

У Србији обележавање Васкрса почело је поноћним литургијама којима се завршавају дани жалости и почиње празник Васкрсења.

Патријарх српски Иринеј пожелео је у посланици да са овим празником васкрсне и Србија, и васцели српски род и од Бога пожелео да људи који воде и чувају државу буду надахнути духом Васкрсења и духом вере у победу добра над злом.

Живимо у времену када се зло покушава прогласити добром, а добро злом, а грех нечим модерним и прихватљивим, поручио је патријарх у Васкршној посланици и указао да се омладини уместо примера врлине и честитости нуде идоли и антихероји, непослушност родитељима и одбацивање сваког ауторитета.

Патријарх је, такође, указао на велику одговорност Цркве, али и свих просветних институција, јер, како је рекао, треба помоћи омладини да пронађе пут аутентичног живота и васкрсења.

Поручио је да са тугом и болом у срцу морамо рећи да данашњи свет не иде путем васкрсења већ више путем смрти и безнађа.

Ове године сви хришћани истог дана обележавају Васкрс, а београдски надбискуп Станислав Хочевар поручио да је тај празник једина снага која може да обнови заједницу, сједини народе, човечанство усмери, свима да смисао, радост и наду.

Он је рекао да данас живимо брзим начином живота и да око нас ођекује толико различитих гласова, позива, музике и гласних звукова, од којих тешко можемо да будемо у стању да се саберемо и ослушкујемо нежни глас своје душе и своје савести.

Хочевар је у Васкршњој посланици казао да нападна моћ толиких реклама још више усмерава једносмерним путем, а непрестани подстицаји са свих страна – да уживамо у најбољој храни, најбољем пићу, најбољем одмору, најлепшем путовању, додатно нас приземљују.

„Како и не би, кад око себе имамо толико различитих понуда – лекара, психолога, психијатара, терапија, фабрика лепоте, фитенса…Сви ти небројени процеси чине нас самодовољнима, безвољнима и често без идентитета“, рекао је Хочевар.

Васкрс је један од највећих хришћанских празника, којим се прославља Исусов повратак у живот – васкрсење.

По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти, односно прве недеље после Великог петка.

Верници се тог дана поздрављају речима „Христос воскресе“, а отпоздрављају са „Ваистину воскресе“.

Најважнији хришћански празник спада у ред „покретних“ светковина, а то значи да се не прославља увек истог датума, већ је само исти дан – недеља.

Свештеник Радомир Поповић каже да је Васкрс највећи хиршћански празник и сама срж хришћанске вере и објашњава:

„Ако хоћемо са две речи да кажемо шта је суштина хришћанства, ми кажемо Христос васкресе“.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:660634-%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%98%D0%B5-%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81

0 гласовa