Видовдан је непокретни верски празник кога 28. јуна обележава Српска православна црква. Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Најзначајнији је Косовски бој 1389. године, погибија кнеза Лазара и почетак пропасти српског средњовековног царства.

О пореклу народног назива за Видовдан постоји више верзија. По једној се прослављање везује за словенско паганаско божанство Световида, а по другој за поштовање Светог Вида, западнохришћанског свеца којег су у Србији у време цара Душана славили тадашњи гастарбајтери – немачки рудари Саси, па га прихватило и локално становништво.

У српској историји поред Косовског боја , за Видовдан се такође везује: атентат на аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда који је 1914. извршио Гаврило Принцип, што је био повод за почетак Првог светског рата. Годину дана касније на исти празник српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са Есад-пашом потписује у Тирани споразум о унији Србије и Албаније.

На Видовдан 1919. потписан је и Версајски споразум којим је окончан Први светски рат. На овај празник 1921. године краљ Александар Први Карађорђевић донео је Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. А 1948. на Видовдан је донета Резолуција Информбироа којом се Титова Југославија разишла са Стаљиновим Совјетским савезом.

Амандман на Устав Хрватске по којем су Срби престали да буду конститутивни народ донет је такође на Видовдан 1990, док су годину дана касније на граничном прелазу Холмец између Аустрије и Словеније на овај празник погинула два војника ЈНА у сукобу са словеначком територијалном одбраном.

Такође на Видовдан 1992. пробијен је коридор код Брчког чиме су спојена два дела Републике Српске. На Видовдан 2001. Слободан Милошевић је изручен Хашком трибуналу, а 2006. године Црна Гора је примљена у УН као 192. чланица.

www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/501882/Danas-je-Vidovdan

Прочитај без интернета:
1 глас