Обиљежавање 25 година од страдања припадника ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици биће одржано данас у Миљевићима у Источном Сарајеву.
Добровољачка - Фото: РТРС

ДобровољачкаФото: РТРС

Обиљежавању страдању војника ЈНА присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, делегација Народне скупштине коју чине потпредсједник парламента Соња Караџић Јовичевић и народни посланици Марко Видаковић и Мирослав Брчкало.

Програмом обиљежавања предвиђено је да у 11.00 часова у Храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима буде служен парастос припадницима ЈНА погинулим у Добровољачкој почетком маја 1992. године.

У 11.30 часова биће положени вијенци на Спомен-крст на Војничком гробљу у Миљевићима, након чега је у 11.45 часова планирано обраћање званичника.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова одлучио је да помен погинулим у Добровољачкој улици ове године буде организовано само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не и у Сарајеву у Федерацији БиХ због понашања кантоналних и федералних власти.

Припадници Зелених беретки, Патриотске лиге, МУП-а и Територијалне одбране БиХ напали су колону ЈНА у Добровољачкој улици 2. маја 1992. године.

У овом нападу живот су изгубила 42 припадника ЈНА, од којих су 32 били Срби, шесторица Хрвати, двојица Бошњаци и двојица Албанци.

Том приликом заробљено је 207 припадника ЈНА, 71 је рањен, а дан касније деветорица заробљених су убијени.

Злочин у Доровољачкој још нема судски епилог.

Званичници Републике Српске послали су јасну поруку – злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву један је од највећих злочина у БиХ.

Добровољачка улица је несумњив ратни злочин и показује да политички договор којим су муслимани гарантовали миран излазак војске из Сарајева, није поштован – поручио је предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Додик каже да да Српска ове године у Сарајеву неће обиљежавати 25 година од страдања Срба и војника ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици, јер не жели да српски народ буде додатно понижен.

Додик је рекао да је важно да се нико не излаже опасности од поновног страдања у Сарајеву, те да не треба дозволити да прислужене свијеће и положено цвијеће опет заврше у контејнерима.То је додатно понижење и зашто бисмо се ми томе излагали?

– То говори о другој страни у БиХ, не о нама. Ја сам одавно увјерен да од БиХ нема ништа када на овај начин не може да истрпи и прихвати помирење“, истакао је Додик и навео да би било потребно да свако одаје пошту својим страдалим сународницима и да се то поштује, а не омаловажава, као што се раније могло видјети. Он је нагласио да ће Српска помен страдалим Србима давати тамо гдје може.

Предсједник Парламента Српске Недељко Чубриловић сматра да је поражавајуће што породице жртава и представници институција Српске и борачких удружења, због безбједносних разлога, нису могли да оду на мјесто страдања и одају пошту невиним жртвама.

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да је злочин који се десио у Добровољачкој улици у Сарајеву био симбол почетка рата у БиХ, а данас представља симбол посрнулог правосуђа БиХ које ни 25 година касније није процесуирало и казнило починиоце.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић изјавио је да се у Добровољачкој улици у Сарајеву прије 25 година догодио један од највећих злочина у БиХ. Истакао је да су дешавања у Добровољачкој улици почетком маја 1992. године један од симбола почетка рата у БиХ: „Без обзира на бројне доказе случај Добровољачка никад није добио судски епилог и то показује лицемјерство међународне политике и правосуђа у БиХ.“

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да одлука да се обиљежавање годишњице злочина у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици ове године одржи само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не и у федералном Сарајеву, није пораз, већ опомена властима у ФБиХ да према жртвама сви треба да се односе на исти начин.

Савчић је напоменуо да то није нови проблем, те да је о томе разговарано и раније, јер одавно већ нема услова да се обиљежи страдање жртава, што говори да и послије 25 година неки народи у БиХ не поштују жртве другог народа.

Међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донио је одлуку о обустави истраге против 14 особа, сматрајући да нису учинили кривична дјела за која се терете.

Српско Тужилаштво за ратне злочине је предмет „Добровољачка“ преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. године против 19 држављана БиХ осумњичених за напад на касарну у Сарајеву и колону ЈНА у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992. године.

Међу оптуженима за ове ратне злочине били су Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић.

Предмет „Добровољачка“ уступљен је Хашком трибуналу који је 2003. године закључио да нема никаквог разлога за кривичну пријаву против Јована Дивјака.

По српској потјерници у Лондону у марту 2010. године ухапшен је Ејуп Ганић, али га је енглески судија пустио, сматрајући да је поступак „политички мотивисан“.

Јован Дивјак је 2011. године приведен у Бечу због идентичне потјернице, али је Аустрија одбила да га преда Србији са образложењем да се „не би могло очекивати поштено суђење у Београду“.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=251685

Прочитај без интернета:
2 гласa