БЕОГРАД – Од око 7000 мигранта, колико их се тренутно налази у Србији, чак око 2000 су деца школског узраста, а тренутно више од тридесет њих је укључено у образовни систем Србије.

 migranti_620x0

Тренутно 14 малолетника из прихватног центра у Крњачи, похађа наставу у основној сколи „Бранко Пешић“ у Земуну. По један ђак је сео у сколске клупе О.Ш „Јован Ристић“ и „Раде Драинац“, на Палилули“, а четворо старијих похађа средњу Пољопривредну школу. Десет малолетника без пратње из центра Васа Стајић похађа наставу у О.Ш. „Филип Филиповић“ на Вождовцу, каже за Тањуг Игор Мишковић из Комесаријата за избеглице и миграције.

Према његовим речима укупно четрдесеторо деце из Крњаче је започело формално образовање, а половина њих је или напустила центар или су од школовања одустали.

Раније, док је период задржавања мигранта у Србији био краћи, објаснио је, није било сврхе уврштавати малолетне мигранте у школство управо због њиховог кратког задржавања. Сада ипак, каже, они се задржавају дуже и јавила се потреба да им се пружи адекватно образовање.

Међутим, из Центра за пружање помоћи тражиоцима азила (АПЦ) подсећају да њихова организација, од почетка функционисања азилног система, 2012. године уписује децу мигранте и тражиоце азила у школе широм Србије. Око четрдесеторо деце похађало је наставу у Боговађи, Бањи Ковиљачци, Суботици, Тутину, Сјеници …

„Већина њих није ту остајала дуго, јер су њихове породице напуштале Србију, али за ту децу и краткотрајни боравак међу вршњацима и у школској клупи био је био изузетно важан“, каже директор АПЦ, Радош Ђуровић.

У овом тренутку, по његовим речима АПЦ, који је и једина организација која има има акредитоване стручне програме обуке просветних радника за образовање ове деце, је поднео и захтеве за упис око 50 деце из Центра за азил у Боговађи у школе на територији општине Лајковац.

Од друге половине прошле године, и многе друге невладине организације су почеле да се баве пројектима образовања ове деце.

Једна од таквих је и Центар за образовне политике који је пројектом „Подршка образовању ученика миграната на територији Србије“, који је уписао управо тих 14 ђака из прихватног центра у Крњачи у земунску основну школу „Бранко Пешић“.

Ивана Ценерић из тог центра рекла је за Тањуг да су у Министартву просвете и Комесаријату за избеглице и миграције позитивно одговорили на њихову идеју па је она реализована почетком децембра прошле године.

„Најпре се почело са децом из Крњаче зато што су они под старатељством Центра за социјални рад и њихови старатељи су нам пришли и тражили да се деца упишу“, објаснила је.

„Првих десет дана смо имали само радионице, нису улазили на наставу. Тек 13. јануара, када је прошла фаза прилагођавања, увели смо их у наставу“, каже директор те школе Ненад Цхирић.

Сада 14 ђака из Крњаче сваки дан долази у школу и два часа дневно уче српски језик, а два часа похађају редовну наставу. На часовима српског, каже, уз помоћ наставника, али и преводиоца Камарана, догађа се права културолошка мешавина.

Тахта на фарсију, табла на српском. . . два језика не звуче толико различито када се говоре у њиховој школи, а чини се да не само да су ђаци све бољи на путу да науче српски, већ и наставници уз помоћ ђака и Камарана, све више напредују у познању фарсија, уверила се екипа Тањуга у овој школи.

Ускоро ћемо имати и љубавне проблеме, девојчице се све више зајубљују у нове ђаке“, у шали каже Цхирић.

Он је објашњава да су ђаци подељени у осам одељења од петог до осмог разреда, тако да их у сваком буде по двоје или троје.

Све предмете, каже, слушају на српском, али уз Камаранову помоћ. А кад раде тестове, листићи су им прилагођени да буде што мање речи.

Књиге за ђаке из Крњаче обезбеђује сама школа, као и прибор за рад, речнике за енглески језик купује Центар за образовне политике, а превоз до школе плаћа УНХЦР. Иначе, првобитни уговор о плаћању превоза истекао је 28. фебруара, шеф УНХЦР-а у Србији Ханс Фридрих Шодер рекао је за Тањуг да ће се он сасвим сигурно продужити. Ссодер је такође рекао како ће УНХЦР уложити напоре да помогне Србији да што је више могуће те деце упише у школе, али и да оспособи школе да их приме.

„Неки од њих су изгубили неколико година школовања, они имају права и морају да иду у школу и према међународним и српским законима, каже шодер.

Хашеми Ахмед који у земунску школу иде већ месец дана, каже да је изузетно захвалан на том програму.

„Захвалан сам што се Србија уопште брине за наше образовање“, поручио је он. Другари из школе му, каже, много помажу, и кад год нешто не разуме, радо објасне. С њима се радо и игра, испричао је Хашеми, а највише воли фудбал.

„Све су то деца која су тражиоци азила и они по Закону о основном образовању и Закону о азилу имају право на основно школовање“, закључио је Игор Мишковић који је као и Ценерић најавио подизање капацитета, па се, каже он, може очекивати да да се још неке школе оспособе да могу да спроводе такве програме.

www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:652928-Деца-мигранти-седају-у-ђачке-клупе-у-Србији

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ