Деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, ког су партизани ухватили 1942. године, испричао је једно од најстравичнијих сведочанстава о усташком концентрационом логору Слана на острву Пагу.

Овај госпићки гимназијалац доспео је у руке партизана као управо оспособљен за задатке масовног покоља у околини Коренице (Лика). Сведочење је посебно интересантно јер осим осталог, даје највернију илустрацију „живота“ у логору Слана у ком су усташе спремале младиће за службу логорских кољача. Сведочење је записано у књизи Шиме Балена „Павелић“.

Ово је сведочење Јосе Орешковића, за кога бројни медији у региону тврде да је деда новог премијера Хрватске:

Још као ђак госпићке гимназије ступио сам 1939. у верску организацију „крижаре“. Ту су нас под фирмом вере одгајали у усташком духу. На наше састанке су долазили Јурица Фрковић и Јуцо Рукавина и држали нам предавања против Срба и комуниста. Наша парола је била „У име Криста убиј антикриста!“. Антикристи су били Срби, Жидови и комунисти. Организовали смо своју ударну јединицу која је ноћу нападала левичаре.

Кад је дошло до рата и расула југословенске војске ми смо је разоружавали. Одмах смо ступили у усташе јер смо то сматрали својом националном дужношћу. Мене су са још неким Госпићанима одредили у логор Слано на отоку Пагу. Ту су се налазили највише Јевреји и Срби, а било је и неких Хрвата левичара. Кад сам дошао тамо запањио сам се кад сам видео како муче оне људе. Спавали су под ведрим небом у жици. За храну су им нису давали ништа осим сланих риба, али им воде нису давали тако да су многи полудели од жеђи.

У то је дошла нова група заточеника. Старешине су нам дале наређење да одвојимо 200 заточеника из прве партије, да их одведемо на море и побијемо. Ја и неки моји другови нисмо могли. Онда су нас грдили и пребацивали нам какви смо ми то Хрвати и усташе. Говорили су нам да није усташа онај који не може с весељем убити Србина, Јевреја и комунисту. Да нас придобију на убијање давали су нама млађима вина и ликера. Доводили су пред нас заточене девојке, свлачили их до гола и говорили да можемо узети било коју, али да их после акта морамо убити. Неки младићи опијени вином и занесени страшћу почели су тако убијати. Ја нисам могао. Гадило ми се и то сам јавно рекао.

Након пар дана дошао је у логор неки виши функционер из Загреба Лубурић. Дошао је да погледа рад логора. Тек тада је почело право клање. Море око Пага било је црвено од крви. Лубурићу су реферирали да ја и још неки нећемо да убијамо. На то је Лубурић сазвао све усташе, постројио нас и одржао говор у којем је рекао да су издајице усташтва они који не могу да убијају Србе, Јевреје и комунисте.

На то је упитао ко је тај „усраша“ који не може да убија. Јавио сам се ја и још неколико. Како сам био први по реду од тих који су се јавили, Лубурић ме је позвао пред строј и упитао ме какав сам ја то усташа кад не могу убити Србина и Јеврејина.

Рекао сам да сам спреман у свако доба дати живот за Поглавника, да мислим да бих могао убијати у борби али да не могу убијати овако голоруке људе, а нарочито жене и децу. Он се на то насмејао и рекао је да је наша дужност да очистимо Хрватску од те куге, а ко то неће је непријатељ Поглавника и Хрватске као и они. На то је позвао једног из своје пратње и нешто му шапнуо. Овај је отишао и донео двоје мале двогодишње јеврејске деце. Лубурић ми је предао једно дете и рекао да га закољем.

Одговорио сам да не могу. На то су сви око мене праснули у смех, ругали ми се и викали – „усраша“, а не усташа. Онда је Лубурић извадио нож и заклао предамном дете говорећи: „Ево како се то ради“. Кад је дете вриснуло и праснула крв, све око мене се завртело. Скоро сам пао. Један ме усташа прихватио.

Кад сам се мало прибрао рекао ми је Лубурић да дигнем десну ногу. Дигао сам, а он ми је под ногу ставио оно друго дете. Онда је заповедио: „Удри!“.

Ударио сам ногом и згњечио главу детету. Лубурић ми је пришао, потапшао по рамену и рекао: „Браво, бићеш ти још добар усташа“.

Тако сам убио прво дете. Након тога сам се опијао до смрти. У пијанству сам заједно са друговима силовао неке јеврејске девојке, а онда смо их поубијали.

После се нисам морао ни опијати. Касније, кад је Слано ликвидирано и сви његови заточеници убијени, послат сам у котар Кореницу на чишћење. Шта сам тамо радио знате…

www.pravda.rs/2015/12/25/prvo-dete-ubio-pred-luburicem-deda-hrvatskog-premijera-bio-ustaski-koljac/

1 глас