Русија и Запад улазе у нови Хладни рат који би могао довести до све већих конфронтација у свету, пише „Дејли телеграф“.

Руски председник Владимир Путин се супротставља америчкој хегемонији на међународном плану а Кремљ је, како наводи лондонски дневник, већ одлучио да прекине дипломатску комуникацију са САД бар до америчких избора 8. новембра у нади да ће имати „искренији“ однос са наследником Барака Обаме.

До тога је дошло након што је амерички државни секретаср Џон Кери отказао било какву координацију у вези Сирије, рекавши да је Русија унистила вишемесечне дипломатске напоре.

Руско Министарство одбране је јуче оптужило Обамину администрацију да покушава да „коначно уништи односе са Русијом“, подсећа Дејли телеграф, а заменик министра спољних послова Сергеј Рибјаков изјавио је да би Москва могла да одговори уколико САД уведе нове санкције Русији због бомбардовања сиријског Алепа.

Званичници у Москви тврде да су Американци ти који се често нису држали договорених обавеза.

Војни и политички есперти у Москви упозоравају да Русија и Запад иду ка конфронтацији која би могла бити опасна колико и кубанска ракетна криза“, наводи лондонски дневник цитирајући мишљење стручњака са московског института ПИР.

„Ако говоримо о последњем Хладном рату, тренутно смо негде између подизања Берлинског зида и кубанске ракетне кризе. Другим речима, на ивици смо рата, али без механизама да управљамо конфронтацијом,“ каже генерал Евгениј Бужински, шеф ПИР и бивши шеф Дирекције за међународне споразуме при руском Министарству одбране.

Путин је, како се наводи, јасно указао на размере те конфронтације прошле недеље у одговору на питање руског новинара да ли су односи са Вашингтоном пропали због Сирије.

„То нема везе са Сиријом, већ са покушајем једне земље да наметне своје одлуке читавом свету,“ рекао је он.

Путин се највише приближио формалном проглашењу „Хладног рата“ 3. октобра када је суспендовао споразум о преради плутонијума из 2000. са САД због политике Вашингтона која „није пријатељска“.

„То показује колико смо љути“, рекао је Фјодор Лукјанов председник Руског савета за спољну и безбедносну политику, преноси „Дејли телеграф“.

Лист међутим оцењује да Путинов састанак са немачком канцеларком Ангелом Меркел и француским председником Франсоа Оландом у Берлину прошле недеље можда указује да Кремљ ипак жели да држи дипломатске канале са западним владама отвореним, наводи лондонски лист.

Према војним, дипломатским и политичким изворима у Москви циљ Русије је да промени оно што види као неправедно постхладноратовско решење.

Потенцијална жаришта кризе су пре свега Балтик, где се НАТО и Русија узајамно оптужују за нагомилавање трупа као и Сирија, наводи лист и подсећа да је сиријски председник Башар ал Асад прошле недеље рекао да се сукоб у тој земљи већ претвара у директну америчко-руску конфронтацију.

У међувремену, Москва јача утицај на Блиском истоку и већ је предузела кораке да побољша односе са владом Абдела Фатаха ел Сисија у Египту, а спекулише се и о поновном отварању војних база на Куби и у Вијетнаму, наводи се у тексту.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/dejli-telegraf-rusija-i-zapad-ulaze-u-novi-hladni-rat-koji-bi-mogao-dovesti-do-sve-vecih-konfrontacija-u-svetu.html

Прочитај без интернета:
1 глас