После извештаја Европске комисије о напретку Србије у европским интеграцијама своје виђење српског пута ка ЕУ, за неколико месеци, представиће и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер.

Он у разговору за Курир каже да је владавина права – која није баш најбоље оцењена у извештају ЕК – у самом центру придруживања Србије ЕУ и објашњава зашто је то важно:

„Када државе поштују владавину права, њихови грађани, привреда, државне институције и економија, као целина, заштићене су од злочина. Реформе, укључујући и посвећеност независном правосуђу, од виталног су значаја за пут Србије према добром управљању. Ипак, корупција је и даље преовлађујући проблем у многим пољима“.

Какав вам је закључак о медијским слободама у Србији?

– Медијске слободе и слобода изражавања пажљиво се прате у Бриселу. Претње, насиље и застрашивање новинара остала је тема која забрињава. Приватизација државних медија није довела до веће транспарентности власништва или извора финансирања. Постојећи закони треба да буду примењени, међутим, слобода медија не може да буде постигнута само усвајањем закона. Потребно је да окружење буде пријатељски расположено према медијима.

Шта је наш највећи проблем у приступању ЕУ?

– Србија је показала велики напредак, али су највећи изазови и даље остали. Темпо преговора зависиће од даљег прогреса у области владавине права и нормализацији односа између Београда и Приштине.

У којој области смо постигли најбоље резултате?

– Озбиљне кораке сте направили у неколико области. Економске реформе донеле су резултате у смислу перспективе раста и смањавања домаћег и спољног дисбаланса. Штавише, Србија има веома  конструктивну улогу у региону. Посвећени сте нормализацији односа са Косовом и имали сте конструктивну улогу у суочавању с проблемима миграната.

Колико смо ми стварно далеко од чланства у ЕУ?

– Убеђен сам да је Србија на путу према ЕУ, а колико ће се брзо напредовати то зависи само од Србије.  ЕУ ће наставити да подржава пут Србије према ЕУ свим средствима.

Како ви гледате на случај рушења објеката у Савамали и шта мислите о грађанским протестима који су организовани тим поводом?

– Пратим случај у вестима. На судовима и другим институцијама у Србији је да разјасне и испитају случај до краја.

Европска комисија инсистира на дијалогу између Београда и Приштине и на томе да једна страна не блокира другу у њиховим међународним интеграцијама.

Шта ви мислите о потезу Приштине да усвоји закон о Трепчи? Није ли то једнострани потез после којег је очекивана криза у дијалогу?

– Тај случај није погодан за нормализацију односа између Србије и Косова. Та ситуација је пажљиво праћена у Бриселу и ја охрабрујем све политичке представнике да остану ангажовани у политичком процесу. Ипак, да бисмо ставили Трепчу у план дијалога у Бриселу морају да се сложе обе стране, и Београд и Приштина.

Имовина на Косову је већ правила проблеме у дијалогу. Зашто та тема није део преговора?

– Неопходно је да се обе стране сложе око додавања овог питања на агенду.

Можемо ли се придружити ЕУ без признавања Косова као независне државе?

– Од Србије се тражи да се ангажује на побољшању односа с Косовом. Овај процес ће осигурати да обе земље наставе своје европске путеве док би избегавање довело до међусобног блокирања у овим напорима. Овај процес треба да води до нормализација односа између Србије и Косова до краја српских преговора око придруживања, тако да обе стране могу да остварују своја права и испуњавају своје обавезе.

Како коментаришете допис Едите Тахири Бриселу, у којем захтева признање Косова као услов?

Не знам за то писмо. Међутим, сматрам да и Београд и Приштина треба да иду напред, са применом постигнутих споразума. Зато подржавам најновији договор од 13. новембра о даљој примени телекомуникационог договора.

Министар спољних послова Ивица Дачић је изјавио да бисмо између ЕУ и Русије изабрали Русију. Шта мислите о томе?

– Влада у Београду је нагласила да јој је придруживање ЕУ приоритетни циљ у свом новом програму након априлских избора 2016. године.

Шта мислите о војним вежбама Војске Србије са руском војском?

– Русија је припајањем Крима једнострано променила границе суседне земље. Ово је у супротности са фундаменталним принципима ЕУ. Знам и да је српска војна сарадња са НАТО-ом доста већа од сарадње са Русијом.

Српска влада је одлучна у свом ставу да не уведе санкције Русији. Да ли ЕУ може ово да толерише или ћемо морати да бирамо страну?

– У складу да преговарачким поглављем 31, Србија би прогресивно требало да усклади своју спољну и одбрамбену политику са ЕУ. Србија је на путу да постане члан ЕУ и државе чланице морају бити способне да спроводе политички дијалог у оквиру стране, безбедносне и одбрамбене политике, да буду у складу да ЕУ изјавама, да учествују у ЕУ акцијама и да примени договорене санкције и рестриктивне мере.

Како би сте проценили српску улогу у регионалној стабилности?

– Регионална сарадња и добросуседски односи формирају кључни део процеса западнобалканских земаља у кретању ка ЕУ. То је једина могућност да се уведе мир, стабилност и просперитет у региону. Позитиван приступ Србије ка решавању мигрантске кризе и њена улога у промовисању регионалне сарадње и помирењу на Западном Балкану је веома добродошла. Нагласио бих и напредак који је направљен у оквиру „Берлинског процеса“, који је иницирала немачка канцеларка Ангела Меркел.

Шта мислите о кризи у ЕУ? Да ли је ЕУ угрожена након Бреxита и мигрантске кризе?

– Уска већина британског народа је 23. јуна изразила своју вољу да напусти ЕУ. Поштујем демократску одлуку британских гласача, али лично мислим да је ово разочаравајући резултат. Резултат ЕУ референдума у Уједињеном Краљевству не би требало да има било какав ефекат на одлуку ЕУ да настави са процесом проширења и да подржава агенду реформи у укљученим земљама. Тренутна мигрантска криза показује колико је битна блиска сарадња између ЕУ и земаља Западног Балкана. Битно је да радимо са суседима као део ширег приступа пан-европског вођства, одговорности и дељења терета. Само одлучни, колективни и међугранични приступ може наследити европски дух који се заснива на солидарности, одговорности и прагматичној сарадњи између националних, регионалних и локалних власти.

www.nspm.rs/hronika/dejvid-mekalister-znam-da-je-srpska-vojna-saradnja-sa-nato-om-dosta-veca-od-saradnje-sa-rusijom.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa