Највећи проблем који је наведен су високе каматне стопе, а као пример је наведено да за исто задужење код банке Хрват плаћа 552 евра месечно, док Немац плаћа 378 евра

ЗАГРЕБ – Новинари Вечерњег листа уочили су десет проблема са којима се суочавају грађани у Хрватској, али су уједно дали и оцену да их неспособно руководство све више вуче на дно и питају се има ли смисла остати у земљи.

Уз констатацију да због свих проблема са којима се сусрећу становништву прети изумирање, новинари Вечерњака истичу да је Хрватска „несређена земља“ и да радници и предузетници веома тешко сналазе и живе у „у шуми измењених закона и великих пореских оптерећења“.

„Млади стрепе хоће ли бити посла, радник хоће ли добити отказ или имати у старости пензију, предузетник хоће ли да пропадне, на шта га често тера држава, јер она није као у другим земљама пријатељ предузетнику“, наводе новинари.

Највећи проблем који је наведен су високе каматне стопе, а као пример је наведено да за исто задужење код банке Хрват плаћа 552 евра месечно, док Немац плаћа 378 евра.

Скуп кредит смањује личну потрошњу, па новац који Немци троше у трговинама и на тај начин подстичу своју економију и стварање нових радних места, Хрвати уплаћују банкама.

Други проблем су мале пензије и питање хоће ли их уопште бити, јер бројке говоре да ће садашњи тридесетогодишњаци морати сами да се брину у старости.

„Већ сада пензије нису сигурна категорија, јер се исплаћују из система који је колабирао. У пензиони фонд годишње се уплати око 19 милијарди куна, а исплати око 35 милијарди куна. Минус од 17 милијарди куна само ће се повећавати“, пише Вечерњи.

Као трећи проблем наведене су листе чекања код лекара и „американизација здравства“, односно „здравље само за богате“.

Издвајање завода за здравствено осигурање (ХЖО) из буџета и изменама Закона о обавезном здравственом осигурању омогућило би се ХЖО-у оснивање фирми чиме ће, како се упозорава, Завод постати приватна компанија.

Школовање неповезано с тржиштем рада и недостатак праксе су следећи проблем са којим се Хрватска суочава, а у тексту се наводи да се у другим земљама још у струковним школама и факултетима ученици или студенти у сарадњи с фирмама кроз праксу оспособљавају за будући рад, што се у Хрватској не ради.

Пети проблем је што нема довољно инвестиција да се покрене раст који ће отворити нова радна места. У садашњем броју инвестиција број радника који се запосле не може да надокнади одлив радника због пропасти фирми, који се опет нађу на бироу и немају где да се запосле.

Инвеститори не долазе јер је макроекономско окружење лоше, а продуктивност слаба, можда и најлошије унутар ЕУ, цитиран је економиста Дамир Новотни.

Високи порези су још један проблем хрватске привреде, јер „Хрватска има порез на све осим на зрак, а није неизвјесно да ћемо у скорој будућности плаћати и тај намет“, пише Вечерњак.

Наводе се и подаци да од око 10 куна за литар бензина држава узима 5,5 куна, да на свакој кутији цигарета узима око 13,5 куна, а од просечне плате од 5.500 куна узима 3.800 куна само за порезе и доприносе.Ту треба убојати још око 1.000 куна ПДВ-а и акциза кад грађанин почне да купује.

Уз све то свака општина има своје посебне намете, којима оптерећује потенцијалне улагаче и своје становнике, а готово неверојатно звучи и да свака већа државна фирма од државе добија зелено светло да неким наметом попут шумског доприноса или пак претплате за ХРТ из џепа грађанина извуче новац.

Исељавање младих и изумирање становништва је стављено на седмо место листе највећих проблема наших суседа.

Према процени демографа Анђелка Акрапа, Хрватска ће 2050. године имати само 3,5 милиона становника, што је 728.000 становника мање у односу на попис становништва из 2011. године.

Можда помало незаслужено, на осмом месту је проблем што се политичари баве властитим интересима, а не бољитком грађана.

„Хрватска политичка елита која годинама води земљу углавном је резултат негативне кадровске селекције у странкама које се мењају у вођењу државе. У тим странкама, да би се дошло до врха, није битна способност, него оданост председницима странака, није битно опште добро, него властити интерес, интерес странке, родбине и пријатеља“, констатује Вечерњи.

Посебно је истакнуто то што се хрватски политичари баве „нерелевантним темама, попут оних из историје“.

Песимизам и живот од данас до сутра су проблем постављен на деветом месту.

„Људи у Хрватској не виде перспективу, живе у неизвесности јер се боје за своја радна места, не знају хоће ли бити посла за њихову децу кад одрасту, а она деца која су већ одрасла врло тешко долазе до икаквог посла. Они који остану без посла знају да ново радно место вероватно неће наћи“, наведено је у тексту.

Последњи у низу проблема, али можда и не најмање важан, је недостатак приватне иницијативе и воље за преузимање ризика у бизнису.

На ту тему констатовано је да „Хрватска нема културу предузетништва“. У њеним школама о томе учи, па се и не уочавају таленти за одређена подручја, а велики број не улази у приватну иницијативу јер се боји неуспеха и зато мало људи улази у властити посао.

Поред тога, подузетници су у сталном страху од пореских надзорника, јер се често кажњава и непотребно, док су у иностранству та државна тела партнери предузетницима, упозоравају их, а тек онда кажњавају.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:547795-%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%9A%D0%B8-%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82-%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5

3 гласa