Атина – Бриселска драма завршила се за грчког премијера Алексиса Ципраса, али га сада чека нова, и то код куће. Пакет мера који је договорен у Бриселу треба да одобри грчки парламент, а Сиризин коалициони партнер, Странка независних Грка, саопштила је да њени чланови не могу да подрже предлоге кредитора.

„У споразуму се говори о 50 милијарди евра гаранција које се односе на јавну имовину, изменама закона, укључујући заплене кућа. Са тим се не можемо сагласити“, рекао је лидер Странке независних Грка, Панос Каменос.

Ипак, он је нагласио да ће та партија остати део коалиције са Ципрасовом Сиризом.

Ципрас се и унутар Сиризе суочава са несугласицама око договора са лидерима ЕУ. Међутим, проевропске опозионе странке подржавају мере штедње, чиме би могло бити обезбеђено њихово усвајање у парламенту.

Према договореним условима, грчки парламент до среде, 15. јула, мора да усвоји низ реформи. Ово су мере које су кредитори ставили пред Грке. Ципрас их је прихваито, а сада предстоји гласање у парламенту.

1. Да се усвоје законе за ефикаснији систем ПДВ-а и проширење пореске основе како би се повећали приходи, почетак реформи пензионог система, осигуравање независности државне статистичке агенције и обезбеђивање „квази-аутоматских резова у потрошњи“ у случају да се не оствари буџетски суфицит.

2. До 22. јула морају да се усвоје закони за реформу система грађанског права како би се учинили ефикаснијим и смањили трошкови.

3. Мора да се модернизује и ојача администрацију, као и да се смање њене трошкове, а прве предлоге на том плану Грчка треба да достави до 20 јула.

4. Међу условима које Атина треба да спроведе су и промене које би омогућиле рад продавница недељом, продужење радног времена продавница, либерализација у власништву апотека, ограничења за пекаре и млекаре, као о отварање затворених професија међу којима је превоз трајектима.

5. Грчка мора и да убрза програм приватизације пребацивањем 50 милијарди евра вредне имовине у независан фонд са седиштем у Атини који треба да оснује како би се у њега прикупљала средства од приватизације, помоћу којих ће отплаћивати нови зајам и рефинансирати банке. Фондом би управљале грчке власти под надзором релевантних европских институција.

6. Грчка мора да тражи подршку Међународног монетарног фонда пошто истекне њен садашњи програм с ММФ-ом почетком 2016.

7. Атина мора да дозволи представницима Европске централне банке, ММФ-а и Европске комисије, раније познатим као „тројка“ да се врате у Атину, а влада мора да се консултује с тим институцијама о нацртима свих важних закона пре одласка у парламент.

8. Влада у Атини мора да преиспита и измени неке законе усвојене у последњих шест месеци за које се сматра да су уназадили претходне реформске мере.

9. Грчка мора да покрене неопходне кораке за јачање финансијског сектора, укључујући одлучну борбу са ненаплативим зајмовима и елиминисање политичког утицаја на банкарски сектор.

10. Као предуслов за почетак преговора о новом програму помоћи из Европског стабилизационог механизма, Атина мора у наредним данима у парламенту да изгласа низ мера, које се, између осталог, односе на поједностављење пореза на додату вредност и ширење пореске основе и побољшање дугорочне одрживости пензионог система.

Срна

www.vaseljenska.com/vesti-dana/10-uslova-pred-grckom-sirizin-partner-odbija-da-glasa-za-njih/

1 глас