Освајачи медаља на Олимпијским играма дочекани су у Београду као шампиони света и указана им је посебна част од масе која их је дочекала испред Скупштине

 Фото Н. ФифићСрпски спортисти стигли су у Србију, после два дана пута и много летова. Спонтани дочек на аеродрому „Никола Тесла“ унео је ново узбуђење, пријем код у председништву Србије нови понос, а организовани дочек пред скупштином Републике Србије велику част и прегршт емоција.

Да је могла цела Србија да дође и стане у центар Београда свакако би то урадила и поклонила би се златним, сребрним и бронзаним спортистима Србије, који боље од икога представљају своју земљу широм света. Дивни људи, велики борци и фантастични спортисти ускоро треба да се појаве на бини у центру града пред масом расположених људи који им већ два сата кличу.

Док се чека да величанствених 54 изађе дечији хор пева химу „Боже правде“, а у публици се вијоре заставе и пале бакље

Спикер је прво поменуо имена спортиста који су учествовали на Олимпијским играма у Рију, а нису освојили медаље. Неки су били присутни, а неки не због обавеза које су имали ван Србије. Били су ту стрелци и атлетичари… Позвани су да изађу на бину и сви они који су били подршка ван терена организатори, доктори, помоћници, економи, тренери ….

Ивана Шпановић је поздрављена из масе иако није у Београду због обавеза у Лозани, где је отупутовала на Дијамантску лигу. Ту је био њен тим.

Представљен је и женски кошаркаши тим Србије који је освојио бронзану медаљу у Рију. Цео тим и стручни штаб је присутан и добио је велике аплаузе и овације присутних.

Чуло се из масе „Србија, Србија …“ а онда се обратила селектор Марина Маљковић:

„Вољена Србијо, вољени Београде, народе мој … Ви сте највећа наша инспирација до победа. А наша највећа радост је веселити се вечерас са вама“.

Милица Дабовић је била спонтана:

„Нисам ја спремала говор као Марина. Желим да вам се захвалим у име девојака што сте били наш шети играч и ветар у леђа“, рекао је капитен и показао са целим тимом како су излазиле на терен она и њене саиграчице.

Све кошаркашице су запевале „Марш на Дрину“…. Ана Дабовић је три пута у микрофон викнула: „Србија“

Сребрни кајакаши Марко Томићевић и Михаило Зорић изашли су на бину. Из публике се чуло „Шампиони“

– Морам вам рећи да је ово много боље од доделе медаља на Играма. Тамо смо освојили сребро, а овде се осећам да смо освојили злато. Ово ћу памтити цео живот – рекао је Марко Томићевић

– Освојити ово сребро у Рију и доћи пред вас је као злато. Живела Србија. Хвала вам – рекао је Михаило Зорић

Теквондо тим је добио част на бини. Милица Мандић, Драган Јовић и Душко Илић и наравно сребрна Тијана Богдановић

– Хвала вам на свему. Хвала вам што сте нас бодрили. Хвала што се до касно у ноћ били будни да ме гледате. МОлим вас за велики аплауз за Милицу и Галета који су моја највећа подршка – није могла до речи да дође од масе која је клицала њено име Тијана Богдановић

Спортске краљице Србије – сребрне одбојкашице Србије и цео стручни штаб изашли су пред масу и сви до једног добили громогласни аплауз какав доликује шампионима.

– Све ово време боравка у Рију осећали смо подршку и љубав коју нам шаљете. Било је много лакше ратовати на терену кад знамо ко стоји иза нас. Медаља је била наша огромна жеља, али ово овде је био наш сан. Хвала вам – рекао је селектор одбојкашица Зоран Терзић.

Пред масу је изашла и насмејна Маја Огњеновић

– Ваљда нећу заплакати. Хвала вам свима на непроспаваним ноћима, на енергији на свему што сте нам пружили. Надам се да смо вас бар мало усрећили. Хвала вам пуно – рекла је капитен женске одбојкашке репрезентације Маја Огњеновић

На спомен мушке кошаркашке репрезентације кренула је заглушујућа бука из публике. После стручног штаба, који је добио аплаузе, представљен је селектор Александар Ђорђевић који је добио највећи аплауз… Али онда је сваки играч добијао све гласнији, јачи и дужи… Капитен Милош Теодосић је бацио у транс све присутне … За њим и Богдан Богдановић … А потом Мирослав Радуљица …

Обратио се селектор Александар Ђорђевић… Публика му дуго није дала реч јер му је клицала

– Да не дужим много. Пре 20 година сам био овде у њиховим патикама. Сада сам више почаствован и срећан што иза мене стоје овакви шампиони. Хвала елити српског спорта која игра за елиту Србије – показао је селектор на спортисте на бини и публику испред себе.

Представљен је и рвачки тим Србије… Из публике се чуло Даворе, Даворе

– Добро вече Београде. Ово је други пут да сам овако дочекан. 2014. сам вам са балкона обећао да се видимо на истом месту после Рија. Ја сам своје испунио и ви сте своје. Свака част свима који су учествовали у Рију. Видимо се у Токију а тамо шта буде биће. Живела Србија – рекао је Давор Штефанек.

А онда је дошао ред на златни тим Србије – ватерполо репрезентација Србије. Публика је појачала своје гласове на најјаче…

„Узео си злато Дејане, Дејане, Дејане“… клицала је маса селетору Дејану Савићу.

Сваки играч ватерполо тима који је изашао, од голмана Гојка Пјетловића који је изашао са својом децом до последњег голмана Бранислава Митровића, публика га је поздравила узвикујући његово име

– Будите поносни на ово што стоји на овој бини. Ја сам најпоноснији човек на свету што сам капитен овакве репрезентације и што сам део овог тима на бини – рекао је капитен ватерполиста Живко Гоцић и послао пољупце маси,а из масе се чуло „Освојили сте све, освојили сте све … “

Микрофон је узела Ана Дабовић и рекла публици да зајдно кличу Србији … добила је максималну подршку… Са разгласа се чула песм коју су сви певали „Дођи и победи … Србија те чека“

А свечаност је завршена химном „Боже правде“, коју су певали једногласно и спортисти на бини у ставу мирно, загрљени и публика испред бине

извор:www.novosti.rs/

Прочитај без интернета:
1 глас