Хапшење још једног војника указује на десничарску терористичку мрежу у Бундесверу, објавио је немачки „Шпигл“.Планинска пешадија на вежби области у близини баварског села Пешадијске бригаде 23. немачког Бундесвера у јужној Немачкој, 23. марта, 2016

Пре две седмице је ухапшен Франко А., поручник немачке војске смештен у мешовитом француско-немачком батаљону у Илкирху код Стразбура.

Откривено је да је он још пре годину и по дана добио супсидијарну заштиту Немачке, јер се представио као сиријска избеглица.

Од тада је водио двоструки живот, у касарни и избегличком смештају, планирајући нападе на водеће политичаре у Немачкој, наводи „Шпигл“ на свом порталу, а преноси „Дојче веле“.

Сада је још један поручник из истог батаљона ухапшен у Келу, немачком градићу којег од Стразбура дели само Рајна. У питању је 27-годишњи Максимилијан Т., који је, како се сумња, покривао Франка А. сваки пут када је овај одсуствовао из касарне глумећи избеглицу.

Раније је ухапшен и студент из Офенбаха Матијас Ф. у чијем је стану пронађена већа количина оружја и муниције за коју се сумња да је украдена из касарне у Илкирху.

Верује се да су ова тројица, а можда и још неки са њима, чинили десничарску ћелију и планирали нападе огорчени због пријема стотина хиљада избеглица у Немачку.

На једном списку су набројали имена 25 особа које су потенцијалне мете, међу њима и бившег председника Јоахима Гаука и министра правосуђа Хајка Маса.

Према информацијама „Шпигла“, индиције указују да постоји још оних који су знали или чак били саучесници те групе.

„Тако је рецимо заменик команданта касарне у Илкирху након хапшења Франка А. покушао да га посети у затвору. Траг из једне друге касарне је још необјашњив за истражитеље. Тамо се такође ксенофобични поручник Г. хвалио друговима да у Илкирху постоји група младих официра која прикупља оружје и муницију за случај грађанског рата. Онда је рекао да избеглице нажалост долазе ненаоружане, иначе би на њих могло да се пуца на граници“, пише „Шпигл“.

Поручник Г. је свакако познавао поручника Франка А., јер су све до априла имали заједничку обуку Хамелбургу.

Питање постоје ли терористичке ћелије у немачкој војсци данима окупира и немачку штампу, преноси „Дојче веле“.

„У бројци од око 180.000 војника, двојица ухапшених су за сада појединачни случајеви који су иза сигурних зидина касарне неговали своје десничарске ставове и о томе разговарали са истомишљеницима. Па ипак, велико је огорчење, јер ниједан војник, инструктор или виши официр наводно о томе нису имали појма“, пише „Бадише нојесте нахрихтен“ из Карлсруеа.

Догађаји морају, пише берлински „Велт“, бити повод за „хитно разјашњење и одговарајуће потезе“, а не само за „уобичајени квантум гађења и огорчења“.

Министарка одбране Урсула фон дер Лајен (ЦДУ) рекла је још након хапшења Франка А. да у Бундесверу постоји проблем у руковођењу и ставу. Одмах је критикована да паушално осуђује целу војску, да занемарује сопствену одговорност и води кампању, па се она касније ограђивала од првобитне изјаве.

„Може бити да је теже позабавити се смеђим (боја нациста, прим. ред. ДВ) делом друштва и садашњице него оптужбом на рачун Урсуле Фон дер Лајен. Дизањем галаме око министарке пропушта се прилика да се обрачуна са проблемом. Читањем приче о осумњиченом терористи Франку А. схвата се да тероризам може доћи са свих страна“, пише левичарски „Тагесцајтунг“.

„Лајпцигер фолксцајтунг“ такође брани министарку одбране наводећи да није тачно да она само гледа да заштити себе.

„Она наговештава да прихвата изазов и да неће устукнути пред погрешно схваћеним духом војске. Фон дер Лајенова сада више не осуђује трупе паушално, али и даље инсистира на темељном обнављању демократских врлина у Бундесверу“, пише лист.

„Аугзбургер алгемајне“ подсећа на случајеве сексуалног малтретирања и „обреда иницијације“ војника у појединим касарнама наводећи да министарка треба тиме да се бави.

„Потребни су култура отворености, боље опхођење са жалбама војника, боља обука за оне који обучавају војнике и модерно схватање руковођења и одговорности.“

„Визбаденер курир“ пише да је погрешно било укинути војну обавезу, што је учињено пре шест година.

„Тиме су трупе постале подложније десноекстремним схватањима. Хијерархија, послушност, дрил, баратање оружјем — све то, нема сумње, привлачи младиће потенцијално спремне на насиље. Прошла су времена када је служење војног рока окупљало репрезентативни пресек младих људи“, закључује лист.

Танјуг

rs.sputniknews.com/evropa/201705101111116584-nemacka/

Прочитај без интернета:
1 глас