Београд – Вештачко надувавање вредности динара, односно волшебни пад евра, ружна је „добродошлица“ којом отаџбина сваког лета дочекује грађане Србије из дијаспоре. Земљаке из расејања вређа што потцењују њихову интелигенцију и питају се: „Докад ћемо бити овце за шишање?“

 

(Фото: Србија Данас)

Ђуро Плавшић, пензионер и предузетник из Берлина, истиче да то није ништа ново:

„Сваке године евро девалвира у корист државе, чим прођу одмори, већ је другачије. На тај начин се пљачкају људи из дијаспоре. Кад 1.000 или 100.000 људи замени евре у динаре – ту је профит државе! Да долази 100 људи, они то не би радили, али долази много људи и то се накупи. Тиме се плаћа социјални мир у држави, а то се узима од дијаспоре, којој држава никад ништа није узвратила“.

Наш саговорник сматра да дијаспора ту не може ништа да уради:

„Једина контрамера би била да не идемо у Србију на одмор, што не би било добро ни за народ, ни за матицу. Много људи се већ окреће и иде у друге земље на одмор, не само из тог разлога, већ и зато што им сметају понашање на граници, услуге… Иду тамо где ће их угостити као праве госте. Неће више да остављају паре, а да не буду угошћени, а морају да причају да им је било лепо. Посебно млади то више неће“.

Милан Петковић, припадник млађе генерације дијаспоре у Берлину, каже да о овој теми досад није много размишљао.

„Имам пријатеља који држи мењачницу у Србији и који трља руке уочи годишњих одмора, јер онда има већу зараду и због промета и због тога што је динар јачи“.

Разлика занемарљива

Гордана Милановић-Ковачевић из Берлина, која се вратила из Србије пре пар недеља, каже да у тренутном курсу евра и динара не види никакву политичку позадину.

„Вратила сам се 15. јуна и курс је тада био нешто изнад 122 динара, видим сада да је за два динара пао, али шта је то у односу на 100 евра?! То је смешна разлика. Не видим ту никакву намеру, сетимо се да смо некада за једну марку добијали један динар, а сада за један евро 120 динара. Уз све то и садашње цене у Србији не могу, као некадашњи финансијски стручњак, да схватим да ту постоји нека тенденција. Могуће је да се, с обзиром на долазак великог броја наших људи у Србију, ради на томе да би се колико-толико зарадило, али не верујем да то српска држава чини тенденциозно“.

Све то, међутим, не мења ништа у плановима његове породице да иду у Србију.

„Везани смо распустима и тада сви углавном путују доле. Да немамо малу децу, вероватно бисмо избегавали те термине, јер сваки удар на буџет не делује стимулативно“.

По његовом мишљењу, дијаспора би требало да се организује и реагује на овакве појаве.

Од 1974. Даринка Вукосавић у Паризу гради своју свакодневицу, поштеним радом стигла је до пензије, у матицу иде често, а летња вест о јачању динара није је нимало изненадила:

„Стижу туристи у Србију па нас све стављају у исти лонац. Они мисле да смо сви ми на Западу милионери, а истина је да су наши овдашњи трошкови незамисливо високи, Запад ништа не пропушта и не опрашта. Ја, као пензионер, плаћам порез за кућу и тамо и овде, све ми је дупло, и да ми није три ћерке, не знам како бих могла да измирим све обавезе. Новац који ми доносимо у отаџбину тешком муком уштедимо, а у Србији нам га, и због тог вештачког курса, убрзано извуку. Увек се осећамо мало превареним“.

Мењачнице користе прилику

Живојин Јовановић из Швајцарске сматра да Народна банка Србије нема велике осцилације и да мењачнице користе прилику и праве велику разлику током летње сезоне:

„Не може нам нико помоћи, као што ни Влада не помаже малинарима. Такав је систем уведен. Мењачнице се договарају, па ускладе ниске цене, и то не можемо назвати крађом јер се не крши никакав закон ниском ценом откупа девиза. Можеш продати, а не мораш, али нема тог прописа који би то регулисао“.

Иако у француској престоници живи 54 године, позната активисткиња у српским клубовима, Летица Живковић, родом из Кумодража, најмање једном годишње иде у домовину, у Београд и Ниш. Што се тиче напумпаног динара, каже:

„То је стандардна режија за нас дијаспорце. Знају у матици да не жалимо да потрошимо новац на своје, па су изумели да нам одмах на старту, већ приликом мењања евра, узму добар део. Пошто смо се ми и припремили да потрошимо те паре, понекад ни не приметимо колике нам ударају „таксе“. Имам утисак да нам гледају у новчаник док не дамо и последњи новчић. Некоректно јесте, навикли смо и на то, против тога се не можемо борити, а љубав према матици нам не може ништа избрисати“.

Милинко Ахметовић-Бегановић из Беча каже да је у питању тактика државе:

„Код мене у селу Јошева код Лознице најбољи пазар имају продавнице сад преко лета – зато што су наши из иностранства дошли, а има нас много. У Србији је све веома скупо, плате мале – цене као у Бечу.“

Праве од нас будале

Крста Петришоревић из Беча наглашава да је ова пракса уобичајена за новогодишње празнике и уочи летњих одмора.

„Праве од нас будале. Не знам зашто су у протеклом периоду држали тај курс стабилним. Сада су га одједном драстично променили. Ваљда како је Александар Вучић постао председник, па могу. Ја сам у Србији већ три недеље и разочаран сам комплетном ситуацијом. Ово је само једна уобичајена прљава игра власти са грађанима“.

Никола Трубић из Швајцарске вели да је реч о чистој крађи:

„Ем нас краду, ем нас дочекају као странце. Немамо министра за дијаспору, никог не занимамо, а наше паре су им добре. Не знам шта да вам кажем, поред толико пара што шаљемо у домовину, они нас још пљачкају и на курсу динара, срамота…“

Његов суграђанин Срђан Стокић исто мисли:

„Као и увек, дијаспора финансира матицу, и то не само кроз наше дознаке породицама, порезе које плаћамо на имања, већ и кроз пљачку преко јачања курса динара пред долазак на одмор дијаспоре“.

Б. Божин / Вести

www.vaseljenska.com/ekonomija/dijaspora-besna-zbog-obaranja-kursa-u-srbiji-dokad-da-nas-sisaju/

Прочитај без интернета:
3 гласa