Захваљујући српској дијаспори, треће издање једне од најконтроверзнијих књига 20. века на овим просторима „Магнум Кримен“ Виктора Новака, у издању куће Катена Мунди, угледало је светлост дана.

Реч је о делу које, поткрепљено бројним документима, износи истину о паклу кроз који је српски народ прошао у Павелићевој Независној држави Хрватској, због чега је на листи забрањених књига Римокатоличке цркве.

Препуна велика сала Коларчеве задужбине у Београду на мултимедијалној промоцији ове књиге доказ је да је то дело и даље актуелно као и 1948. године када се први пута појавило. Први пут на ћирилици, објављена су до сада необјављивана два поглавља која су за време комунизма била цензурисана.

Академик Василије Крестић, чијом су заслугом ова поглавља унета у ново издање, каже да „Магнум Кримен“ остаје у темељима науке изучавања геноцида над Србима у НДХ.

Сметао и Крлежи

Професор Филолошког факултета Мило Ломпар осврнуо се на однос Крлеже према Новаку.
– Крлежа је одређивао шта ће се у сфери културе појављивати. Како онда да Новак није био прихваћен у круговима хрватске интелектуалне елите? Ако је Крлежа као редактор Југословенске енциклопедије негирао основну тезу „Магнум Кримена“ о усташким злочинима, а Новака није уврстио у ту енциклопедију, јасно је какав је став имао – објаснио је Ломпар.

Из првог издања штампаног 1948. била су избачена поглавља о Тиршовом Соколском покрету, који је био трн у оку усташама, те о писму Доброслава Иванишевића кардиналу Алојзију Степинцу у коме га критикује због напада на Југославију, јединство Срба и Хрвата и Карађорђевиће.

– Степинац му никада није одговорио – рекао је Крестић и додао да је излишно данас расправљати о томе да ли Степинац може бити светац.

Ватикан подстицао на „праве ствари“

Др Милан Кољан из Института за савремену историју рекао је да је Римокатоличка црква подстицала људе на злочине, убеђујући и себе и њих да раде праву ствар.
– Када некога убеђујете да ради нешто зарад вишег циља, дали сте му уништавајуће средство у руке – објаснио је Кољан.

Он је подсетио да је Ватикан екскомуницирао Новака, који је рођен као Хрват римокатолик, због његовог исцрпног рада на истини и документацији која је показала да је Ватикан годинама пре злочина потпиривао усташтво у Хрватској.

– Виктор Новак је показао једну страну наказне политике која оставља последице и данас и која је довела до бројних жртава у Јасеновцу. Ми смо дужни да чувамо сећање на њега – рекао је Крестић.

Јединство злочина и цркве

Академик Милорад Иванишевић констатовао је да су два нова поглавља само дали на тежини „Магнум Кримена“, које је необорив документ о спрези злочина и Римокатоличке цркве.
– Јединство злочина и цркве нигде није тако остварено као у БиХ и Хрватској – нагласио је Иванишевић.

Директор издавачке куће Катена Мунди Бранимир Нешић осврнуо се на праксу заборава каква је својствена српском народу.

– Виктор Новак отаџбину није могао бранити пушком, па је то чинио пером. Комунистичка власт је пропала, али његове речи и даље живе. Само сећањем можемо спречити нове геноциде – изјавио је Нешић.

Бројни донатори из дијаспоре омогућили су штампање ове књиге, међу којима су проф. Мира Јовановић из Цириха, Јасмина Вујић, професорка на универзитету у Берклију, као и Драган Давидовић из Јоханезбурга.

– Ми, деца дијаспоре, знамо колико је важна писана реч за очување српског идентитета. Ова књига је темељ за будућност – поручила је професорка Јовановић присутнима на промоцији.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/525718/Dijaspora-cuva-istinu-o-zlocinu

5 гласовa