Случај Маркале или како смо лагали о Србима

Дипломате и експерти са запада откривају истину

Пише: Марко Маркић, 28.10.2016.

28.8.1995. у нападу на пијацу Маркале у Сарајеву погинуло је 37 цивила. Био је то други напад на пијацу у годину и по дана, јер је 5.2.1994. убијено 68 људи. Западни медији су оба пута истог часа оптужили Србе. Други напад на Маркале послужио је као повод за агресију НАТО-а на Републику Српску – операција „Намјерна сила“ била је наставак ваздушних напада које је НАТО извео на на Републику Српску Крајину. Но, шта се стварно догодило на Маркалама?

markale-12

James George Jatras експерт за међународне односе, бивши амерички дипломата са дугогодишњим искуством рада у америчком сенату, објаснио је методологију рада мејнстрим медија у САД-у и на западу. Према његовој анализи, амерички медији су заправо ратнохушкачка машина која безусловно подржава агресивну америчку интервенционистичку политику. Када се у свету деси неки догађај попут напада на конвој у Сирији или Маркала, амерички и други западни политичари са мало или без чињеница одмах упере прст у унапред одређеног кривца, а онда амерички медији ту причу пренесу, а за њима и сви велики медији запада. Одмах се „зна“ и шта се десило и ко је крив. Jatras наводи примере Босне, Косова, Заливског рата.

Тзв. злочин на Маркалама био је класичан false flag напад (напад под лажном заставом). НАТО-у је био потребан повод за напад на Републику Српску и баш тада су Срби наводно бацили минобацачке гранате на пијацу у Сарајеву. Западни медији су одмах пренели слике „страшаног српског злочина“.

У годинама које су уследиле откривена је истина. На суђењу Младићу у Хагу балистички вештак је доказао да је део тела довезен са других локација, да је први напад изведен бомбом која је била постављена на пијаци, да је немогуће да су гранате долетиле на место и под углом који је одредила сарајевска полиција а да их не забележи радар Унпрофора.

На суђењу је сведочио и телохранитељ Алије Изатбеговића који је признао да су напад договрили Алија, његов син Бакир и верски поглавар Мустафа Церић (према хафизу Сулејману Бугарију, водећем исламском теологу у БиХ, ислам дозвољава лагање у рату). Данас је доступна стручна литература страних експерата из САД-а, Канаде и Русије о Маркалама у којима је без сумње доказано да Срби нису испалили гранате. Генерал Michael Rose, британски шеф Унпрофора у БиХ написао је у својим мемоарима да му је српски издајник, генерал Алијине војске Јован Дивјак, признао 3 дана након напада да иза напада стоје Муслимани.

Француски генерал Michael Gaultier указао је на нелогичности истраге Унпрофора и погрешне израчуне. Канадски мајор John Ruchel из тима истражиоца УН-а изјавио је да су Маркале биле очигледна пропаганда против Срба. Током истраге случаја Маркале Ruchel је тражио од Армије БиХ увид у складишта, они су му рекли да немају такве минобацачке гранате, а када су УН-ови истражиоци ушли у складишта, нашли су исте гранате истог калибара. Stephen Joudry, канадски балистички стручњак, након детаљне анализе изјавио је да су гранате испалили муслимани. Да такав напад није изолован случај него пракса Алијиних исламиста, сведочи и изјава Дејвифа Фрасера (David Fraser), канадског генерала, да су муслимани у Сарајеву снајперима гађали властите цивиле.

Професор Ola Taunder (Институт за мировне студије у Ослу) на конференцији 2013. у шведском граду Дегерфорсу упоредио је пропаганду у Либији и Сирији са оном у Босни и навео никад објављени извештај НАТО-а, као и изјаве више извора из НАТО-а (међу којима су председник војног комитета НАТО, и бивши норвешки министар одбране, генерал Vigleik Eide) да су за напад криве Изетбеговићеве снаге. Чак су и шеф мисије УН-а у БиХ David Harland и командант Унпрофора Rupert Smith, изјавили да није јасно ко је испалио гранате. Исто је изјавио и негдашњи специјални секретар УН-а Yasushi Akashi 2011. године.

Србија није земља која је изгубила 4 рата, како то мантрају домаћи издајници плаћени страним парама. Србија је у рату деведесетих против глобалистичких елита запада извојевала величанствену победу и створила српску државу западно од Дрине након 5 векова. Једини рат који је Србија изгубила је пропагандни рат. Али ни тај рат није заувек изгубљен, јер још увек траје.

Као што видимо и из примера Маркала, истина је на нашој страни. Слоба је говорио: „Истина ће победити, макар кад нас не буде“. Знајући даје истина о рату деведесетих на страни Срба, Милошевић није плаћао скупе пропагандне агенције на западу, као што су то радили Хрвати, Муслимани и Шиптари. Но, ми данас не смијемо поновити његову грешку, него морамо истину учинити доступном.

Срби, потрудимо се сви заједно да истина победи док нас још има!

facebookreporter.org/2016/11/01/%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D0%B8-%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

Прочитај без интернета:
1 глас