Бањалука – Посланик Социјалистичке партије у Народној скупштини Републике Српске Недељко Милаковић рекао је да су преносом надлежности у тражењу несталих лица са нивоа Српске на БиХ, односно формирањем Института за тражење несталих лица БиХ, почели проблеми у тражењу несталих Срба и дискриминација српских жртава.

Дискриминација у тражењу српских жртава

Милаковић је рекао да је у првој години постојања Института ексхумирано 600 Бошњака, а само осам Срба.

Он је навео да ни у каснијим годинама ситуација у тражењу несталих није побољшана, те је у 2014. години ексхумирано 14, у 2015. години 30, а у прошлој свега 11 несталих Срба.

„Из овога се види какав је био циљ формирања тог института и преноса надлежности у тражењу несталих“, рекао је Милаковић током расправе о Извјештају о анализи и плану активности по питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина.

Посланик Српске радикалне странке Републике Српске Миланко Михајилица рекао је да је евидентан политички утицај на рад правосудних институција у БиХ када је ријеч о процесуирању ратних злочина.

„За страдање српског народа постоји толико доказа, чак и видео материјала, за које је иоле непристрасан суд давно могао донијети пресуде“, рекао је Михајилица.

Он је истакао да нема резултата у раду Суда и Тужилаштва БиХ, нити је реализована Стратегија за рад на предметима ратних злочина, која је предвиђала да у року од седам година буду процесуирани најсложенији злочини.

Посланик СНСД-а Срђан Миловић рекао је да сви који су чинили злочин требају да одговарају, али и указао да још многи злочини над српским становништвом нису процесуирани.

„Нико не подржава злочине и свачије ране исто боле. Двадесет година се чека да се каже гдје су жртве“, рекао је Миловић.

Он је указао да је Република Српска омогућила повратак Бошњацима и Хрватима, да слободно износе своја мишљења путем изабраних посланика у Народној скупштини, али и на другим мјестима, док Федерација БиХ то није омогућила Србима.

„У Парламенту ФБиХ српски представници немају могућност да говоре, јер их нема у ФБиХ. Није случајно што се нису вратили. Срба у ФБиХ има свега два одсто, док Бошњака у Српској има 15 одсто“, навео је Миловић.

Посланик СДА Недим Чивић сматра да Извјештај о анализи и плану активности по питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина није прихватљив, да је пристрасан, тенденциозан и обрађује страдање само једног народа.

Истичући да је злочин злочин, ма ко га чинио, Чивић сматра да се овим извјештајем покушава измијенити карактерж рата без јасних аргумената.

„Ако тежимо истини, без које нема помирења и правде, онда морамо уважавати и жртве других народа“, рекао је Чивић.

Он је навео да се у извјештају у поглављу о дјеци жртвама рата у БиХ, требало споменути и страдање бошњачке дјеце у Приједору.

Са њим је сагласан и посланик Савеза за бољу будућност Адмир Чавка, који је рекао да 102 бошњачке дјеце из Приједора заслужују да буду дио овог извјештаја.

„Спомиње се 12 бањалучких беба и то је трагедија коју сам доживио као дјечак од 10 година и сматрао сам да је то ван сваке памети и данас то осуђујем. Требамо се сјетити све дјеце која су погинула и дала живот за нешто што је бесмислено“, поручио је Чавка.

Он је рекао да спомињање страдања једног народа није добра порука, али и констатовао да су и у ФБиХ слични извјештаји из ове области.

Ни након 21 године није ријешен проблем несталих лица

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић изјавио је вечерас да 21 годину након рата још није ријешено питање тражење несталих лица, иако је то била и дејтонска обавеза.
Обраћајући се у Народној скупштини Републике Српске у вези са Извјештајем о анализи и плану активности по питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, Митровић је рекао да се очекивало да ће се тај процес убрзати формирањем Института за нестала лица БиХ.

„Нажалост, дочекали смо велико разочарење, јер и разлози за оснивање тог института нису били оправдани, а поготово није био довољан или је био никакав ангажман заједничких институција БиХ, као што су Сипа, ОБА и друге заједничке полицијске агенције и тијела“, истакао је Митровић.

Према његовим ријечима, све је испало тако да је Институт постао, уствари, проширена федерална комисија за тражење несталих лица.

„То показују и подаци о тражењу несталих, а морам и рећи да је тај институт као масонска ложа – нити коме одговара, нити има унутар својих органа добру координацију“, додао је Митровић.

Он је, говорећи о односу међународног фактора према тражењу несталих Срба, навео да је до сада њиховим ангажовањем пронађено више од 4.000 несталих лица која нису српске националности уз помоћ сателитских снимака, док ниједан Србин није пронађен са списка који је доставила Република Српска.

Митровић је подсјетио и да је главни хашки тужилац Серж Брамерц обећавао да ће нестали Срби бити тражени уз помоћ сателитских снимака, али да се то није још догодило.

„Једина позитивна ствар је била са Међународним комитетом Црвеног крста, уз помоћ чијег лобирања је Европска комисија утврдила да је врло мали број ексхумираних Срба у БиХ“, рекао је Митровић.

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Diskriminacija-u-trazenju-srpskih-zrtava/224782.html

0 гласовa