Пише: проф. Предраг ВУКИЋ

НАМЈЕРА нацрта Закона о слободи вјероисповијести јесте оспоравање утемељења Српске православне цркве у Црној Гори и директан је атак на духовни и национални идентитет Срба.

Иако се интеграцијом са осталим Епархијама СПЦ Митрополија цетињска 1920. године вратила у своје природно историјско окриље, циљ данашњих властодржаца јесте да тај свијетли историјски и духовни тренутак буде поништен одлуком свјетовних власти, што је канонски недопустиво.

Српска православна црква у Црној Гори не постоји од 1920. године како тврде идеолози црногорске националне заједнице.

СПЦ на овим просторима у мисионарском контексту егзистира од 1219. године.

Свиђало се то некоме или не, СПЦ је на територији актуелне Црне Горе титулар Православља од времена Светога Саве до данас. Коме треба бољи доказ од манастира Мораче који је подигнут од стране кнеза Стефана Немањића, синовца Светога Саве, 1252. године? Или од манастира Ђурђеви Ступови, такође из Немањићког раздобља, 1213. године, чији је ктитор жупан Првослав, брат од стрица Светога Саве.

Први српски Архиепископ Сава Немањић подигао је, на основу вјеродостојних историјских извора, манастир Врањину на Скадарском језеру, 1224. године.

Цетињска митрополија је у периоду од 1557. до 1766. године признавала духовну власт Пећке патријаршије. Након њеног неканонског гашења од стране турског султана и Васељенске патријаршије, Митрополија цетињска је била приморана да самостално функционише до 1920. године, али је сачувала српски национални идентитет и није се отцијепила од Пећке патријаршије било којим конкретним чином.

Његош и краљ Никола су намјеравали да обнове Патријаршију у Пећи када се стекну услови. Поједини митрополити, савременици краља Николе, као Иларион Рогановић и Митрофан Бан, титулом ,,егзарх Пећког трона“ и формално су истицали тежњу двора и Митрополије да обнове Пећку патријаршију. Између осталог, и зато се Митрополија цетињска 1920. године вратила у црквену заједницу којој је и раније припадала у смислу дијела помјесне православне цркве.

Зашто тврдим да је нацрт Закона о слободи вјероисповијести усмјерен искључиво против СПЦ? Између осталог, зато што је сједиште Римокатоличке цркве која дјелује у Црној Гори – и у Риму и у Хрватској, па предложене законске норме не предвиђају политички обрачун и са римокатолицима.

Которска бискупија била је под директном јурисдикцијом Ватикана од 1932. до 1969. године. Булом папе Павла VI од 27. јула 1969, она је подређена Сплитској надбискупији. Самим тим, Которска бискупија није потчињена само Риму, него и Сплиту који је сједиште дијацезе на 80 одсто простора црногорске обале, од Дебелог бријега до Сутомора.

Сплитска, као подручна дијацеза, са духовном јурисдикцијом на четири петине црногорских римокатолика, најзначајнија је римокатоличка институција у Црној Гори.

Даље, према уговору црногорске Владе и врха Исламске заједнице у Црној Гори, спорна питања у Исламској заједници на овим просторима решава Врховно исламско старјешинство Турске са сједиштем у Анкари. И то никоме не смета!

Дакле, Закон је усмјерен против СПЦ, али не и против других којима се не оспорава да буду дио ширег (сопствевног) конфесионалног система.

Нама други свакако не сметају и не желимо законске норме против њих, али тражимо да се не крше наша права и не дира у част, имовину и достојанство Српске православне цркве. Члан 14. Устава Црне Горе дословно гласи: ,,Вјерске заједнице одвојене су од државе. Вјерске заједнице су равноправне и слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова.“

Овим се Законом крши и уставно начело одвојености вјерских заједница од државе, грубо се мијешајући искључиво у одвојеност Српске православне цркве од државе Црне Горе.

 

fakti.org/orthodox-point/svetosavlje/djukanovic-sprema-zakon-kojim-bi-da-istera-srpsku-pravoslavnu-crkvu-iz-crne-gore

Прочитај без интернета:
1 глас