Наша земља, упозоравају демографи, шеста је најстарија нација на старом континенту, а годишње „изгубимо“ град величине Пријепоља или Бечеја

 Илустрација Тоше Борковића

СРБИЈА је шеста најстарија нација у Европи, а просечна старост становништва је 42,9 година! Број старијих од 65 година за 33 одсто је већи од броја млађих од 15 година. У земљи сваке године у просеку умре 102.455 људи, а роди се тек 67.459 малишана. То значи да сваке године изгубимо град величине Пријепоља, Бечеја или општине Савски венац.

Од 2006. до 2016. године број становника у Србији, само на основу природног прираштаја, смањен је за око 385.000. Зато и не чуди и што је недавно америчка обавештајна агенција ЦИА, у својој публикацији коју издаје у свим земљама света, старење становништва навела као озбиљан изазов који се налази пред Србијом.

Према подацима Републичког завода за статистику, демографску ситуацију у Србији карактерише изразито негативан природни прираштај и ширење депопулационих простора. Најмање малишана рађа се у јужној и источној Србији. Једине општине у земљи које имају позитивне стопе природног прираштаја јесу Сјеница (1,1), Нови Сад (1,3), Прешево (3,1), Нови Пазар (6) и Тутин (7,9).

– Очекивања да просечан број рођене деце по једној жени са садашњих 1,4 може релативно лако достићи ниво од два детета у наредним деценијама практично су нереална, не само за нашу популацију, већ за већину европских – каже Владимир Никитовић, доктор демографије на Институту друштвених наука. – Међутим, већ би просек од 1,85 рођене деце по једној жени могао бити први реалан циљ наше популационе политике, на шта указују сва релевантна демографска истраживања у европском контексту. Оваква демографска будућност јасно говори да се не може очекивати престанак смањења и старења становништва Србије до средине века, али се ти процеси могу барем знатно ублажити.

Истраживања овог института говоре да је наша шанса за опстанак то да, попут земаља западне Европе, постанемо миграциона држава. Стварање зоне депопулације на истоку Европе – у Словенији, Хрватској, Румунији, Бугарској, Молдавији – отвара, како наводи Никитовић, простор за долазак миграната. Старим популацијама ће бити потребна млада радна снага, а неко ће морати да дође и на наше просторе да брине о старима.

– У контексту актуелних трендова очекује се смањење укупне популације у Србији највероватније за 28 одсто до 2050. – упозорава Никитовић. – У ту процену урачунат је улазак у ЕУ и природни одлив због лакше имиграције у богатије земље око 330.000 људи. Ипак, због негативног природног прираштаја до тада ћемо изгубити још 1,9 милиона људи. Тако долазимо до цифре од 2,2 милиона становника мање до средине века!

Стручњаци указују и на то да у Србији одлука о рађању првог детета није проблем, већ другог, с обзиром на то да се показало да је искуство родитељства пресудно за одлуку о рађању другог наследника.

МЕЊА СЕ СТРАТЕГИЈА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАЂАЊА

 

ВЛАДА Србије је крајем 2016. формирала министарство без портфеља задужено за демографију и популациону политику, на челу са Славицом Ђукић Дејановић. Недавно је донета и одлука о ревизији Стратегије за подстицање рађања, усвојене 2008, која би требало да буде завршена до краја новембра. Садржаће мере за економско јачање породице, усклађивање рада и родитељства…

ПОТОМСТВО

ПРОСЕЧНА старост мајке приликом рађања првог детета 1950. је била 23 године, а данас је 28 година. Забрињава и што је једна трећина породица у Србији без потомства и што се број породица са једним дететом повећава.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:688421-%D0%94%D0%BE-2050-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B3%D1%83%D0%B1%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0

0 гласовa