Председник Републике Српске Милорад Додик први је српски званичник који је јавно саопштио да ће од Русије затражити да уложи вето на усвајање резолуције о Сребреници у Савету безбедности Уједињених нација. То ће учинити колико већ у четвртак, када се у Санкт Петербургу буде срео са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровим.

За сада је непознаница какве ће потезе вући званични Београд. Србија није чланица СБ и нема процедуране могућности да се меша у усвајање документа, али може да дипломатској офанзивом лобира код Русије и Кине, сталних чланица СБ с правом вета, за које се верује да су наклоњене Србији.

Кремљ се још није огласио овим поводом, али је пре два дана у Београду боравио председник Одбора руске државне Думе за међународне односе Алексеј Пушков који је изјавио да оно што се догодило у јулу 1995. године није био геноцид.

Пушков сматра да резолуција о Сребреници коју припрема Велика Британија неће бити прихваћена у међународној заједници ван граница западне алијансе.

А Тадићево извињење?

Они који сматрају да резолуција не треба да буде проблем за Београд и Бањалуку, као аргументацију наводе да је Међународни суд правде злочин у Сребреници већ оквалификовао као геноцид. С друге стране, Срби се питају зашто Декларација српског парламента из 2010. у којој се осуђује убиство више хиљада Бошњака и позива на пресуду МСП, није довољно дистанцирање Београда од ратног злочина? Такође се подсећа и да је бивши председник Србије Борис Тадић два пута присуствовао комеморацији у Поточарима. Зашто је потребно константно утеривање Срба у осећај колективне кривице, питају се.

- Ова резолуција је покушај Запада да завади Србију са муслиманским народом, али и покушај да се Србији, која није прихватила санкције према Русији, пошаље сигнал и да покаже да Запад има механизме који могу да се активирају као ударац на њен ауторитет и имиџ – процењује
Пушков.

Аналитичари упозоравају да би званични захтев Београда Русији да блокира усвајање документа могао садашњу српску власт којој су европске интеграције приоритет, довести у незавидну позицију. Процена је да је крајња намера јавних и скривених иницијатора резолуције да се „Република Српска као геноцидна творевина“ укине. Док се са тим радикалним захтевом не изађе, критике запада су усмерене ка председнику РС Милораду Додику који сребренички масакр не сматра геноцидом, а властима у БиХ прети референдумом о независности РС.

Документ није обавезујући

Велике силе у принципу тешко потежу вето, а када то чине онда је то само када процене да је угрожено неки њихов национални ближи или даљи стратешки интерес. Поготову, упозорава саговорник „Вести“ који није желео да му се наводи име, Русима може бити тешко да ставе вето ако процене да би их то довело у сукоб са муслиманским земљама.

Иначе, резолуција УН није обавезујући акт уколико се материја којом се бави не односи на Поглавље 7 „постојање претње по мир, нарушавања мира или чина агресије“.

Прошле године је усвојена резолуција о осуди геноцида у Руанди када је страдало милион, пре свега, цивила, и она је била на бази препоруке да се не пориче геноцид у овој афричкој држави.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/499444/Dodik-trazi-pomoc-Srbija-cuti

Прочитај без интернета:
4 гласa