Битка за очување 9. јануара – Дана Републике ставила је печат на 2016. годину.

Становници РС 25. септембра су први пут након рата изашли на референдум, а имали су могућност да са „да“ или „не“ одговоре на референдумско питање које је гласило: „Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике?“

 Догађаји по којима ћемо памтити 2016. годину: Српска на референдуму сачувала Дан Републике

Све је почело још у новембру 2015. године када је Уставни суд БиХ, одлучујући о апелацији бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића, утврдио да дио Закона о празницима РС којим је прописано да се 9. јануар обиљежава као Дан Републике није у складу са Уставом БиХ јер се тог датума прославља крсна слава Свети Стефан. Та одлука је донесена прегласавањем српских и хрватских судија, односно гласовима бошњачких и страних судија.

Дан РС, ипак, је свечано прослављен 9. јануара у присуству највиших званичника РС и Србије, а све странке из Српске потом су предложиле у Парламенту БиХ закон о Уставном суду БиХ. Закон је предвиђао да стране судије у Уставном суду буду замијењене домаћим и да буде онемогућено прегласавање судија из било којег народа, али га нису подржали бошњачки парламентарци.

Из РС је потом затражено од Уставног суда да преиспита одлуку о Дану Републике и да након тога донесе нову одлуку којом ће претходну, која је оцијењена политичком а не правном, ставити ван снаге. Ни ти захтјеви нису уродили плодом па је Народна скупштина РС половином јула донијела одлуку да референдум буде одржан 25. септембра. Одлуку су једногласно изгласали посланици из странака са сједиштем у Српској, док је против била коалиција „Домовина“.

Уставни суд БиХ је само неколико дана прије референдума донио мјеру којом се привремено обуставља одлука о расписивању референдума. Та мјера није прихваћена и народ је 25. септембра изнио свој став о 9. јануару као Дану Републике.

Право гласа на референдуму имало је 1.219.399 грађана, а гласало је 680.116, односно 55,77 одсто. Обиљежавање 9. јануара као Дана Републике подржало је 99,81 одсто грађана који су изашли на референдум, а „не“ на гласачком листићу означио је 1.291 грађанин, односно 0,19 одсто.

Истог дана када су објављени резултати референдума из Тужилаштва БиХ је саопштено да је формиран предмет због неизвршавања одлуке Уставног суда, а позив за саслушање прво је упућен предсједнику РС Милораду Додику. Он се, међутим, због угрожене безбједности у Сарајеву није одазвао понудивши да буде испитан у РС. Додик није саслушан, али су у Сарајеву изјаве тужиоцу дали чланови Републичке комисије за спровођење референдума и шефови посланичких клубова у Народној скупштини РС.

Парламент РС је 25. октобра на посебној сједници усвојио Закон о Дану РС којим је дефинисано да се 9. јануар утврђује као Дан Републике који се обиљежава и празнује као секуларни празник. На тај закон Бошњаци су ставили вето, али је Уставни суд РС на крају одлучио да није повријеђен витални национални интерес Бошњака.

Уставни суд је 1. децембра, опет одлучујући о Изетбеговићевој апелацији, поништио резултате референдума, али су званичници РС упркос томе поручили да ће Дан РС и даље бити прослављан.

Убједљива побједа СНСД-а, драматичан пад СДС-а

На изборима 2. октобра изабрана је нова локална власт.

Владајућа коалиција у РС коју чине СНСД, ДНС и СП однијела је убједљиву побједу над опозиционим Савезом за промјене. СНСД је побиједио у трци за градоначелнике и начелнике у 32 локалне заједнице, СДС у 16, ДНС у пет, док су социјалисти побиједили у четири општине, СРС у двије, а ПДП и НДП у по једној.

Први пут је за начелника Сребренице изабран српски кандидат и то Младен Грујичић иза кога су стале све српске странке у овој општини. Његов избор у више наврата су покушали да оспоре његов противкандидат Ћамил Дураковић, кога су подржале бошњачке странке, али је Грујичићева побједа потврђена.

Изборни процес је, махом, прошао у мирној и демократској атмосфери, осим у Стоцу гдје су избори прекинути и гдје ни до данас нису одржани. Избори су донијели и нова имена у Народној скупштини РС након што су посланици изборили нове позиције у локалним заједницама.

Објављени резултати пописа, РС их не признаје

Агенција за статистику БиХ објавила је 30. јуна резултате пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ из 2013. године, а Српска те резултате није признала.

РС је заузела тај став јер је директор Агенције за статистику БиХ Велимир Јукић мимо закона и без сагласности представника РС донио одлуку о методологији обраде података пописа. Том одлуком је предвиђено да око 196.000 људи из спорних пописница буде третирано као стални становници БиХ иако годинама живе у иностранству. Захваљујући томе број Бошњака је премашио 50 одсто укупне популације БиХ.

Народна скупштина РС је половином јула донијела Закон о обради и објављивању резултата пописа који је спроведен 2013. године у РС, а своје резултате РС је објавила 30. децембра. Према њима на подручју Српске живи укупно 1.176.372 становника, од чега је 82,95 одсто Срба, 12,69 одсто Бошњака и 1,25 одсто Хрвата.

Караџић осуђен на 40 година затвора

Први предсједник РС Радован Караџић осуђен је 24. марта у првостепеном поступку у Хашком трибуналу на 40 година затвора за ратне злочине у БиХ почињене од 1992. до 1995. године.

Трочлано судско вијеће прогласило је Караџића кривим за геноцид над муслиманским становништвом у Сребреници, злочине у Сарајеву, узимање талаца и злочине у више општина. Караџић је ослобођен кривице по првој од 11 тачака оптужнице која се односила на геноцид над хрватским и муслиманским становништвом у још седам општина. Судија из Тринидада и Тобага Мелвил Берд је у издвојеном мишљењу нагласио да постоји основана сумња да је граната на сарајевску пијацу Маркале, за коју је у званичној верзији оптужена српска страна, испаљена са положаја под контролом муслимана.

БиХ направила корак ка ЕУ

Предсједавајући Предсједништва БиХ Драган Човић предао је 15. фебруара у Бриселу захтјев за пријем БиХ у ЕУ.

Званичници РС и ФБиХ су након тога усагласили механизам координације, који је неопходан за европски пут БиХ, а цијела овогодишња европска прича заокружена је 9. децембра када је у БиХ стигао упитник Европске комисије. Упитник садржи 3.242 питања, а Европска комисија очекује да БиХ достави одговоре у року од шест мјесеци. Припрема одговора је најзначајнији изазов за администрацију, имајући у виду сложеност процеса јер они морају бити потпуни и имати сагласност свих нивоа власти у БиХ.

Преминуо Жељко Копања

Легендарни новинар, директор „Независних новина“ и већински власник „Гласа Српске“ Жељко Копања преминуо је 8. августа од посљедица срчаног удара у 62. години.

Рођен је у Котор Варошу 21. октобра 1954. године. Завршио је економију, а новинарску каријеру започео је у бањалучком „Гласу“, данашњем „Гласу Српске“‘. За вријеме рата радио је као новинар београдског недјељника „Телеграф“. По завршетку рата оснива недјељник и дневни лист „Независне новине“, а компанија која их издаје постаје већински власник „Гласа Српске“, док у склопу ње послују и радио-станице Нес радио и Кастра Нес.

Због неподилажења политичким утицајима Копања је у годинама послије рата почео да добија пријетње смрћу, а 22. октобра 1999. године на њега је извршен атентат када му је под аутомобил постављен експлозив и остао је без обје ноге. Истрага није дала конкретне резултате и починиоци никада нису пронађени.

РС добила нови аутопут и најмодернију термоелектрану

Прва дионица аутопута Бањалука – Добој од Добоја до Прњавора пуштена је у саобраћај 11. септембра, а носи назив „9. јануар“.

Дионицу дугу 36,6 километара отворили су предсједник РС Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић. Конзорцијум фирми „Интеграл инжењеринг“ и „Гранит“ започео је њену градњу у новембру 2012. године, а финансирана је кредитом Европске банке за обнову и развој у износу од 185 милиона евра. Изградња друге дионице аутопута „9. јануар“ од Бањалуке до Прњавора у дужини од 35,3 километра почела је у јесен 2014. године, а у плану је да буде завршена до краја 2017. године.

Термоелектрана „Станари“ почела је 21. септембра комерцијалну производњу електричне енергије. Изградња најмодерније термоелектране у Европи коштала је 1,1 милијарду марака. Инвеститор је „ЕФТ група“ са сједиштем у Великој Британији, а главни извођач радова по систему кључ у руке била је кинеска компанија „Донгфанг електрик корпорејшн“, која је термоелектрану изградила и опремила за само 43 мјесеца.

Високоризични скупови прерасли у побједу демократије

Опозиција у РС одржала је 14. маја у Бањалуци протест, а владајућа коалиција у исто вријеме митинг подршке Српској.

На оба скупа, који су проглашени високоризичним и за које се страховало да би могли прерасти у сукобе, биле су десетине хиљада присталица два блока, али је све прошло без најмањег инцидента.

Општа оцјена била је да су побиједили РС и демократија, јер су скупови протекли достојанствено, а народ показао високу националну свијест и јасно поручио да није за сукобе, већ за политички дијалог и јединство.

Афере потресле правосуђе

Правосуђе БиХ наставили су да потресају скандали.

Главни тужилац Тужилаштва БиХ Горан Салиховић суспендован је 28. септембра до окончања дисциплинског поступка, који је против њега покренут због сумње да је злоупотријебио службени положај и овлашћења. За вршиоца дужности главног тужиоца именована је Гордана Тадић.

Промјена је било и у Суду БиХ на чије чело је, упркос невиђеним притисцима СДА да буде именован Бошњак, изабран Ранко Дебевец из реда осталих. Уочи избора њеног насљедника против предсједнице Суда БиХ Медџиде Кресо је отворен дисциплински поступак због контакта са осумњиченима у случају који је отворен против предсједника СББ-а Фахрудина Радончића.

Тужилаштво и министар безбједности БиХ Драган Мектић током цијеле године имали су отворен сукоб који је кулминирао крајем новембра када је Тужилаштво затражило заштиту од Високог судског и тужилачког савјета БиХ.

Хапшења због Бобар банке

Припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ ухапсили су 31. марта у акцији „Лавина“ директорице Агенције за банкарство и Инвестиционо-развојне банке РС Славицу Ињац и Снежану Вујнић и још осам особа због сумње да су оштетили Бобар банку и банкарски сектор за око 123 милиона КМ.

Осим њих двије, ухапшени су и бивши генерални директори Бобар банке Петар Цацановић, Ана Миросављевић и Драган Радумило, бивши директори сектора за корпоративно банкарство и за управљање ризицима Игор Продановић и Батрић Ђуришић, бивши чланови Надзорног одбора те банке Соња Куртума и Саша Томић и бивши интерни ревизор Бобар банке Здравко Дубов.

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Dogadjaji-po-kojima-cemo-pamtiti-2016-godinu-Srpska-na-referendumu-sacuvala-Dan-Republike/226181.html

0 гласовa