Пола године након победе на председничким изборима, Емануел Макрон не губи време. Он спроводи спорне економске реформе и учвршћује Француску као међународну силу која се не може заобићи.

Тридесетдеветогодишњег француског председника већ су поредили са богом Јупитером, Наполеоном и Лујом XИВ – иако не баш увек у позитивном смислу. Ипак, Макрон је за сада у доброј мери успео да избегне масовне уличне протесте који су све до сада убијали покушаје да се продрма уснула економија и смањи готово десетопроцентна стопа незапослености. И имплозија досадашњих етаблираних странака и катапултирање његове странке „Напред“ (Ен Марцхе) дало му је довољно почетног замаха за промене. „Кад је Француска у питању, не можете истовремено све да реформишете и уједно да останете популарни“, каже аналитичар Филип Моро Дефраж из Француског института за међународне односе са седиштем у Паризу. И додаје: „Ако Макрон не буде деловао брзо, изгубиће“.

Нужно зло

У недавном разговору за часопис „Тајм“, Макрон је своју тренутну непопуларност лаконски описао као нужно зло. „Најгоре је када вам падне популарност без да сте ишта урадили, без да сте показали ефикасност“, прокоментарисао је Макрон додајући како је спроводећи реформе само испуњавао предизборна обећања. И реформе су, додао је, морале да уследе одмах, како би имале времена да се покажу као ефикасне.

Макрон такође делује брзо како би учврстио свој положај на међународној сцени. Рецимо прошле недеље, француски председник изненада је посетио Саудијску Арабију како би изразио забринутост за судбину либанског премијера Саада Харирија који се одједном нашао у Ријаду под не баш сасвим јасним околностима. Макрон је у Саудијску Арабију стигао након што је отворио нови музеј Лувр у Абу Дабију, а након тога је пожурио кући како би с немачким председником Франк-Валтером Штајнмајером отворио музеј посвећен Првом светском рату.

„Када се ради о његовом обећању из предизборне кампање да ће Француску вратити на глобалну карту, Макрон се показао као прилично ефикасан, нарочито што се тиче стила и преношења имиџа Француске као модерне земље“, оцењује Мануел Лафон Рапнуј, директор Европског савета за спољне послове чије је седиште у Паризу. Али тај стручњак истовремено додаје како је пред Макроном много отворених питања када се ради о темама као што су климатске промене, борба против тероризма, Европска унија и превладавање сукоба.

Европски лидер

Макронове спољнополитичке потезе у Европи прате с највећом пажњом. Већ првог дана након инаугурације, нови француски председник отпутовао је у Берлин како би се сусрео с канцеларком Ангелом Меркел. Двоје државника обавезали су се да ће саставити јање заједничке смерница када је реч о будућности Европске уније, иако међу њима још увек постоје велике разлике, нарочито по питању будућности еврозоне.

Његов чврст про-европски став имао је одјека и у Бриселу, уздрманом због „брегзита“ и успона европске деснице, као и због стварања разлика међу појединим чланицама. Његов говор о будућности Европске уније који је одржао у септембру похвалио је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, али је истовремено изазвао и негативне реакције евроскептика, попут оне новоизабраног чешког премијера, популисте Андреја Бабиша. Он је Макрону препоручио да се више бави управљањем Француском, а мање Европском унијом.

Али упркос про-европској реторици, Макрон не окреће леђа политици Француске, указује Лафон Рапнуј: „Он води класичну, француску спољну политику“, каже Рапнуј и подсећа на француску улогу у сиријским мировним преговорима у којима се Париз позиционирао између две силе, Русије и САД. У Африци Француска наставља са борбом против исламиста у појасу Сахела (његов други циљ у иностранству након ступања на дужност, управо је био Мали). Тиме Француска показује да може да се ангажује и на другим местима, уколико је то потребно. На самиту Г20, Макрон је, међутим, направио дипломатску грешку када је изјавио да Африка „има цивилизацијски проблем“, али се истовремено заложио и за повећање међународне помоћи том континенту.

Макрон је такође успоставио сложен однос с америчким председником Доналдом Трампом који је започет легендарним полурвачким руковањем, а наставио се позивом америчком председнику на прославу француског националног празника. Упркос свему томе, Макронови напори да промени неке Трампове ставове – попут оног о Ирану или о климатским променама – изгледа да нису уродили плодом. Реакција на најаву Вашингтона да ће Сједињене Америчке Државе иступити из Париског споразума о клими имала је за последицу то да Макрон овога пута није позвао Трампа на климатску конференцију у децембру.

Проблеми код куће

Ипак, већину времена Макрон проводи водећи битке код куће. У септембру је хиљаде Француза изашло на улице протестујући против спорних реформи тржишта рада, пореског и пензионог система, неопходних како би се Француска извукла из кризе. Упркос првим позитивним резултатима и лаганом паду стопе незапослености, Макронова популарност је, како показују анкете, пала на 35 одсто.

„Мислим да је све што он ради супротно од оног што људи желе“, каже један 36-годишњи учитељ из Француске. Али једна 21-годишња студенткиња задовољна је досадашњим учинком председника: „Мислим да се не могу за само шест месеци остварити велике промене, али ово до сада је било доста позитивно.“

Аналитичар Моро Дефарж подсећа да се француски председник налази под великим притиском: „Макрон мора да реформише Француску. По томе ће се мерити његов председнички мандат.“

(Дојче веле)

www.nspm.rs/hronika/dojce-vele-emanuel-makron-spasilac-ili-mucitelj.html

0 гласовa