Многи Французи сањају о доласку новог оца нације који би био политички избавитељ у традицији Шарла Де Гола, пише аналитичарка Дојче велеа Барбара Везел.

Она додаје да је то политика носталгије, као и да је то дало крила и „Брегзиту“ баш као што је и Трампа увело у Белу кућу.

“Заправо је зачуђујуће да се француски конзервативци и раније нису сетили Франсоа Фијона. Јер он се одлично уклапа на постојећу политичку сцену. Бивши француски премијер као да је створен за председничког кандидата: социјално ангажован и притом конзервативан, убеђени католик, критичар ислама, патриота с националистичким моментима и присталица радикалне неолибералне економске реформе”, пише Везел.

Истиче да Франсоа Фијон уопште не мора да се труди да би био прихваћен као десничар, с чим је муку мучио његов политички противник Никола Саркози.

“Исто тако му није потребно да буде још десније од Марин ле Пен јер је већ сам по себи кандидат дубоко конзервативног дела Француске.То су људи који одушевљено слушају његово заклињање у породицу, хришћанство и традиционалне вредности. Грађани којима је увек било мучно да слушају левичарске теме о истополном браку и мултикултурном друштву. Они хоће председника који ће чврстом руком у државу унети мир и ред у доба кад прете терористички напади и социјални немири”, наводи Везел.

Аналитичарка оцењује да се Фијон тачно уклапа у трендове којима се данас освајају бирачи, реториком националног идентитета коју наводно угрожава утицај ислама; осим тога, хвали француске вредности и традиције.

“Многи Французи и даље сањају о доласку новог оца нације који би био политички избавитељ у традицији њиховог првог послератног председника Шарла Де Гола. То је политика носталгије, али она је дала крила и референдуму о „Брегзиту“ баш као што је и Доналда Трампа увела у Белу кућу. Иза те носталгије је чежња за прошлошћу у којој су постојале чврсте границе, јасне вредности и једноставна решења. За временом у коме се Француз у свом провинцијском градићу још осећао као газда. То је политичко мађионичарство које подстиче екстремно десничарски популизам и ауторитативну политику. Јер Франсоа Фијон обећава Французима оно што не може да им пружи: надзор над лоше интегрисаним муслиманским суграђанима, повратак традиционалних вредности и повратак Француске као на светску позорницу као „Гранде натион“. Све то повезано са привредним реформама које ће земљи донети благостање и радна места”, оцењује Везел.

Бар када је реч о овом последњем, Фијон је, како се наводи, поштен.

“Он прети Француској оштрим мерама по узору на Маргарет Тачер. Од последица њених мера Велика Британија се до данас није сасвим опоравила. Можемо само да се надамо да ће се овај кандидат ако постане председник ипак сетити и интелигентнијих мера. За разлику од Марин ле Пен и њеног Националног фронта, Франсоа Фијон не тежи уништењу Европске уније. Али дели њену опскурну љубав према Владимиру Путину: то пријатељство између диктатора из Кремља с конзервативним кандидатима до сад нико није успео да објасни. У сваком случају, Фијон као председник може лако да помути планове Ангеле Меркел која се труди да обузда Путинове експанзионистичке амбиције. Исто тако жели да се несрећна Сирија поново баци у раље Асадовог режима и сигурно ће се побринути за немир на истоку Европе. И када је реч о политици према избеглицама, Фијон наговештава да нема амбиција да и даље буде партнер, већ противник од којег се не може очекивати некаква солидарност. Најбоље што тренутно може да се каже о Фијону јесте да ће вероватно бити у стању да победи екстремно десничарски Национални фронт. Ако се то изузме, све што се од њега чуло у поступку избора не улива превеликие наде ни либералној демократији нити Европи“, закључује Везел.

www.nspm.rs/hronika/dojce-vele-fransoa-fijon-ne-tezi-unistenju-eu-ali-moze-da-pomuti-planove-merkel-da-obuzda-putinove-ekspanzionisticke-ambicije.html

Прочитај без интернета:
1 глас