Годину дана после расних сукоба у Фергусону, много тога се променило, али расна нетрпељивост је остала велики проблем САД. Он је усађен у ДНК те државе, сматра Геро Шлис.

Од пре годину дана, расни сукоби у САД имају једно име: Фергусон. Млада жртва полицијског насиља Мајкл Браун и неочекивана жестина нереда потресли су не само млади раднички град у Мисурију, већ и читаву државу. Фергусон је променио Америку. Јесте, и раније су бели полицајци убијали црне тинејџере. И раније су расни сукоби били отворена, болна рана за коју лека нема на видику.

Али, слике сукоба који личе на грађански рат, полицајаца у војној опреми и докази о расизму у редовима градске полиције веома су узнемирили грађане. Израз државна сила је одједном добио претећи призвук. Раније су Американци у сукобима између чувара реда и Афроамериканаца инстинктивно били на страни државе, али то поверење је нестало.

Расизам и полицијско насиље

Расни сукоби су сада неодвојиво повезани са полицијском бруталношћу. Та повезаност је током године у Кливленду, Северном Чарлстону и Балтимору довела до нових жртава. То што сада готово половина од 50 америчких савезних држава жели да уведе камере на полицијским униформама, додатне тренинге за полицајце и независне истражне комисије, даје наде да је почео процес учења.

Ове године се променио и сам град Фергусон. Резултати првих избора за нову градску власт после нереда у Фергусону говоре за себе: излазност се удвостручила, а број црнопутих посланика градске скупштине је три пута већи него раније.

Фергусон је добио и новог шефа полиције, новог градског менаџера и новог судију – све Афроамериканци који тако сада репрезентују црну већину градског становништва. Још једна добра вест: градска власт је битно смањила претерану ревност у изрицању новчаних казни грађанима за разне ситне прекршаје као што је, на пример, погрешно паркирање… И поред тога, Фергусон је остао подељен град. Неповерење између белаца и црнаца се после нереда продубило. Полицајци су променили понашање, али црнопута већина их никако не прихвата.

Са речи на дела

Фергусон није променио само земљу, већ и њеног првог црног председника. Све док није добрано поодмакла друга половина његовог другог мандата, Барак Обама је оклевао да проликом расних сукоба стане на страну црне заједнице. После Фергусона је постао јаснији; заузео је став и отворено критиковао полицију и правосудни систем због тога што црнце и Латиноамериканце третирају друкчије од белаца. Његово помиловање младих затвореника кажњених због преступа са дрогом повезано са предлозима о реформи правосуђа показује да он не жели да остане само на пригодној реторици.

Расни сукоби прате САД од њиховог оснивања. Они су дубоко усађени у њену ДНК. Да би могла да продре у њихову срж, држава мора да постане искрена према самој себи. То ће остати велики задатак за председника који у јесен свог мандата постаје све јачи. Многе његове присталице се надају да ће он ускоро одржати један велики говор о расним сукобима. Говор који неће преко ноћи решити проблеме, али би могао да промени Америку и свет.

(Дојче веле)

www.nspm.rs/hronika/gero-slis-rasizam-je-deo-americke-dnk.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa