Питер Наваро на челу Националног трговинског савета у Белој кући је знак да се Трамп не шали кад каже да Кини хоће да покаже привредне и геостратешке границе. Спољна и трговинска политика Доналда Трампа поприма све јасније обрисе, констатује Дојче веле.

 

Не само због именовања саветника и министара који су пријатељски настројени према Русији или критички према Кини. И предизборне најаве будућег америчког председника како размишља о увођењу казнених царина на увозну робу из Кине не делују као пука претња. Јер примери из прошлости показују да су амерички председници у стању да уведу казнене царине и без подршке Конгреса.

Законима као што су “Акт о трговини са непријатељем” из 1917. године „Акто о проширењу трговине” из 1962. или „Интернатионал Емергенцy Ецономиц Поwерс Ацт” из 1977. године, још пре Доналда Трампа амерички председници су своје трговачке партнере стављали под снажан притисак.

Тако и именовање Питера Навара – једног од аутора Трамповог привредно-политичког изборног програма – за шефа новоформираног Националног трговинског савета у Белој кући делује као још један знак да се Трамп не шали када Кини хоће да покаже привредне и геостратешке границе.

И за келнског политиколога Томаса Јегера, тај избор је још један знак да Доналд Трамп за време свог председавања жели у потпуности да реформише досадашњи спољнополитички и трговински курс САД. „Именовање управо показује правац који смо до сада само наслућивали: наиме да Доналд Трамп, за разлику од немачке канцеларке Ангеле Меркел следи другачији политички стил – не жели да се прилагоди ситуацији, веће хоће да је ствара.”

Наваро аутор књиге “Смрт због Кине“

Са саветницима као што је професор економије Наваро – аутор књига “Смрт због Кине“ или “Предстојећи кинески ратови“ – који је познат као оштар критичар Кине, Трамп се залаже за политику која ће показати снагу. Јер вођство у Пекингу је под притиском од како је привредни раст видно ослабио, када привреди предстоје велике реформе и када још увек није пронађено решење за велика дуговања државних компанија и влада у провинцијама.

Стручњаци се слажу да је кинеско вођство приморано на привредни раст већи од шест процената, како би се одржало расположење међу становништвом и како би се сачувао социјални мир. Поједини економисти тај проблем умањују, други га оцењују већим.

Привредни раст је 2015. године смањен на 6,9 одсто, док се за 2016. процењује да ће износити 6,5 процената. И то је централни проблем, сматра Мико Хуотари из берлинског Меркатор института за кинеске студије (МЕРИЦС): “Државно и партијско вођство је под огромним притиском, јер структурне промене доносе невероватне проблеме кинеској привреди. Циљеви за привредни раст су додуше постигнути ове године, али мора да се постави питање: под којом ценом?“ Хитно потребне структуралне реформе нису спроведене, већ је стабилизација привреде постигнута гигантским новим задужењима. Дугови компанија тако настављају да расту, што доводи до масовних проблема са финансијама“, каже Хуотари.

Држава је у последњих осамнаест месеци морала снажно да интервенише како би се стабилизовао раст и вођство је сада под великим притиском: “Трговински рат зато би био крајње непожељан“.

Доносиоци одлука у САД то знају и сада би могли у своју корист да искористе проблеме Кине, сматра стручњак за Америку Томас Јегер: “Времена уздржаности у односу на Кину као да су прошла и изгледа да ће Кина бити под све већим притиском. САД су спремне да редефинишу своју политику према Русији и да је придобију као савезника против Кине.“ Предност тога је да САД тиме могу да задрже савезнике у појасу Пацифика. “То је велик економски и политички притисак на Кину, која од САД настоји да преузме водећу улогу“, наглашава Јегер.

Кинеско вођство под притиском

И стручњак за трговинска питања Хериберт Дитер из берлинске Фондације наука и политика, верује да у трговинском спору који се назире могу више да изгубе Кинези. “Комунистичкој партији је потребан позитиван привредни развој, како би задржала легитимност међу становништвом. Зато мислим да би цена спора била веома висока за Кину и да вођство у Кини уопште нема интереса да у њега улази.“

Дитер оцењује да је мала могућност да Кинези, у случају ескалације трговинског спора са САД, масовно на тржиште почну да избацују америчке државне обвезнице. Додуше, Кина је последњих месеци знатно смањила количину тих обвезница, тако да је у међувремену Јапан постао највећи инострани поверилац САД-а. Ипак, Кинези још увек располажу са америчким обвезницама у вредности већој од билион долара.

“Ризик трговинског рата са Кином осетиле би и САД, али мислим да није одржив аргумент, који се стално понавља: како би Кинези могли да продају америчке државне обвезнице. Јер у том случају Кинези би били снажно погођени падом цена обвезница, чиме би уништили и сопствен новац“, наглашава Дитер.

Склањање капитала као доказ неповерења

Нервозу Комунистичке партије у Пекингу повећава и одлив милијарди вредног капитала из Кине, каже Мико Хуотари. “Крајем октобра имали смо необичну седницу Сталног комитета Политбироа који је разматрао управо та питања: финансијску стабилност и одлив капитала“. То је знак колико озбиљно државно вођство приступа тој теми. “Од тада смо видели читав низ мера, који за циљ имају ограничавање одлива капитала.“

Стручњак за трговинска питања Хериберт Дитер закључује: “То је ништа друго него доказ неповерења. Власници новац радије држе у иностранству него у Кини и у склади са тим имају мало поверења у позитиван привредни развој у Кини. И то је већи проблем за Кину него што је са Сједињене Америчке Државе.“

www.nspm.rs/hronika/dojce-vele-tramp-se-ne-sali-u-nameri-da-kini-pokaze-njene-privredne-i-geostrateske-granice.html

0 гласовa