„У понедељак увече, око 20:15, пошто сам завршио богослужење у цркви, враћао сам се у свој стан. У моменту, док сам отварао врата, приближиле су ми се две особе са капама на глави и наоружани пиштољима“.

А покушаше и неки од Јудејаца заклињача, који се скитаху, да над онима у којима бијаху зли духови спомињу име Господа Исуса, говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповиједа. А бијаху неки седам синова Скеве Јудејца, првосвештеника, који ово чињаху. А зли дух одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте? И скочивши на њих човјек у коме бјеше зли дух надјача их и савлада, тако да голи и изранављени утекоше из оне куће. (Дела Апостолска)

Екуменистички трактати, молитве и прозбе за мир нису много помогли свештенику Албанске православне цркве Кристи Папа да има свој мир на југу Албаније у месту Саранди. Мада се инциденту који се њему догодио, у први мах није приписивала као узрок верска нетрпељивост, православни у Албанији сматрају да су овакав злочин могли учинити само неправославни, тј. муслимани који у Албанији имају већину. На такав закључак наводи и саопштење грчких политичких партија са локала.

„У понедељак увече, око 20:15, пошто сам завршио богослужење у цркви, враћао сам се у свој стан. У моменту, док сам отварао врата, приближиле су ми се две особе са капама на глави и наоружани пиштољима. Рекли су ми: „Ми смо из Јединице за сузбијање наркотика“,  док су ме гурнули унутра и затражили новац.  Рекао сам им да новац немам…

Покушали су да ми залепе уста селотејп траком, али нисам им се дао. Силом су ме убацили у тоалет док су ме ударали непрекидно, али никако нисам дозволио да ми залепе уста. Док су се бавили мноме, чула се нека бука напоље. Уплашили су се и потрчали су из купатила да виде о чему се ради. Пошто су изашли у ходник и ја сам изашао. Чим су ме видели почели су да ме шутарају по телу и по лицу, и побегли су немогући ништа да украду. Толико су ме ударали да нисам могао да стојим више на ногама, него сам пао од бола…

Имали су на главама капе. Стари су око 30-35 година. По говору, дијалекту, нису из Саранде, већ из централне Албаније. Надам се да ћу их идентификовати у полицији и да ће бити ухапшени. Данас (08.09.) не могу да вршим богослужење јер имам велике болове.“

Две грчке странке, оштро су осудиле напад на 77-годишњег свештеника, који је истовремено родитељ лидера грчког удружења „Омониа“, наглашавајући да се овакви „инциденти“ најчешће дешавају у местима где већину чине православни Грци.

„Без предрасуда о мотивима и другим детаљима догађаја, ову агресију сматрамо као јасан знак несигурне климе и дубоке нетолеранције којом се одликује друштво у последње време,“ каже се у саопштењу Партије заједништва и људских права.

Истовремено, док се дешавао напад на свештеника, у Тирани је организована мировна конференција највишег нивоа са учешћем екуменистичких лидера из целог света. Занимљиво је, да је и отац Кристо био својевремено учесник сличног догађања са синкретистичким гуруом тзв. Др. Маду Кришаном. Представник Београдске патријаршије на овом екуменистичком скупу био је митрополит Амфилохије (Радовић). На конференцији су осим верских лидера, наступали и председник Албаније Бујар Нишани и председник владе Еди Рама. Ова конференција је завршена спектакуларном шетњом за мир, као и екуменистичко-синкретистичком молитвом којом су се заједно молили „православни“ јерарси, римокатолички бискупи, муслимански имами, јеврејски рабини и гуруи разних секти.

ИСТИ ЦИЉЕВИ ЛГБТ ЗАЈЕДНИЦЕ И ЕКУМЕНИСТИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Занимљив детаљ који се десио после завршене конференције под именом „Мир је увек могућ“ је писмо које је ЛГБТ заједница Албаније послала организаторима конференције. Они се слажу са учесницима конференције да су мир и толеранција увек могући и чине пријатељски позив организаторима да велику вишебојну заставу која је украшавала један део Пирамиде у центру престонице „да позајмите за коришћење на нашој паради која ће бити одржана следеће године 17. маја,“ каже се у поруци ЛГБТ покрета.

ВЕРСКА „ТОЛЕРАНЦИЈА“

Иако је папа у свом писму конференцији изјавио да је Тирана главни град међуконфесионалног суживота, није у Албанији баш тако идилично како он каже. Сигурно је да ће многе контроверзе и сукобљавања да направи и нови корак на који се одлучио Ердоган и Турска, желећи да направи највећу џамију на Балкану у Тирани.

Недавни случај рушења православне цркве у граду Дерми (Химера грч.) је доказ да у Албанији што се тиче верске толеранције нису све ствари чисте. У Дерми, где живи огромна већина православних хришћана је, наиме, држава Албанија срушила цркву Светог Атанасија Великог, упркос протеста становништва. Рушење се обавило, слично као и у Србији сеча заветног храста код Савинца – преко ноћи. Разлог није потпуно јасан, мада православни коментари на ту тему кажу да поред цркве постоји гроб једног латинског прозелите Нике Каталана који је својевремено покушавао да православне преведе у римокатолицизам, и да на основу тога постоји план да се уместо православне цркве изгради екуменистички центар.

www.kmnovine.com/2015/09/10.html

1 глас