Европска комисија саопштила је да ће уложити све напоре у договореном посредовању између Украјине и Русије у циљу безбедног допремања руског гаса Европи

 Илустрација

БРИСЕЛ – Европска комисија саопштила је да ће уложити све напоре у договореном посредовању између Украјине и Русије у циљу безбедног допремања руског гаса Европи, иако је Москва упозорила да то може доћи у опасност због тога што Украјина за своје потребе црпи руски гас намењен ЕУ.

Нагли долазак оштрих зимских временских услова у Европи налаже велики опрез и напоре да се спречи нова криза која је 2009. довела до привремене обуставе испорука руског гаса Европи преко Украјине. Званичници у Европској комисији су већ раније истицали да су резерве гаса у земљама Уније довољне за више месеци потрошње, као и да је повезаност између чланица ЕУ, нарочито оних које скоро у потпуности зависе од испорука руског гаса, осетно побољшана.

ЕУ је прихватила да посредује и новчано помогне финансијски посрнулој Украјини да намири дугове и плаћа по споразуму унапред за испоруке руског гаса. Ипак знатну пажњу је међу чланицама Уније привукла изјава руског амбасадора при ЕУ Владимира Чижова да европска земље могу остати без грејања и енергије ако Украјина, како тврди Москва, настави да неовлашћено из подземних складишта црпи гас који је намењен стабилном транзитном снабдевању Европе преко зиме тим енергентом из Русије.

Руски амбасадор је рекао да је ЕУ са своје стране учинила све да Украјина поштује споразум о достави руског гаса Европи, а у децембру је успешно окончан још један устаљени тројни састанак високих званичника ЕУ, Русије и Украјине с циљем да се спречи било каква неизвесност и криза у снабдевању Европе гасом. Чижов је, међутим, рекао да је Украјина црпећи из подземних складишта гас намењен ЕУ већ у децембру смањила дозвољени доњи безбедносни ниво са 17 милијарди кубних метара на 14 милијарди кубних метара гаса, а да су сад те резерве спале на још нижу раван.

Руски амсадор при ЕУ је руског агенцији Интерфакс, у интервјуу објављеном на интернет страници руске мисије при ЕУ очигледно с намером да се предочи да претња гасне кризе постоји, упозорио да је оштра зима у Европи на прагу. Он је рекао да би, ако сад Украјина призна да је неовлашћено црпла гас из „европских резерви“ и пристане да поново попуни складишта, испорука гаса у потпуности морала да се обустави, јер то намеће технолошки поступак.

Додатна не мала претња стабилности и безбедности допреме руског гаса Европи преко Украјине се наднела и после недавне пресуде украјинског суда да руска компанија Газпром мора да плати 6,6 милијарди долара казне Украјини због, како је образложено, монополитистичког понашња у допреми руског гаса Украјини. Руски министар за енергетику Александер Новак је изјавио да је таква пресуда суда у Кијеву политичка, да озбиљно доводи у питање све споразуме и да представља и „нову опасност за европске потрошаче“, јер Газпром због тога може у знак одмазне зауставити испоруке гаса Украјини, а тиме се јако компликује и достава гаса за ЕУ. Чижов је оценио да таквом судском одлуком украјинске власти могу покушати да конфискују руски гас намењен Европској унији, у којој 18 чланица трошки руски енергент.

Украјинска гасна компанија је крајем децембра узвратила захтевом да једна међународна мисија установи да ли на увозним граничним тачкама руски гас неометано долази у Украјину и да се тиме утврди да Европи не прети нова опасност од нове гасне кризе усред зиме. Нафтогаз је саопштио да таква „вештачка криза с гасом“ може бити изговор да се поново изврши притисак на институције у ЕУ које одлучују о енергетској политици да прихвате оно што је Москва предочила већ много раније – да је спремна и да је с Турском већ склопила споразум да изгради нови моћан гасовод који би допремао близу 60 милијарди кубика гаса на границе ЕУ.

Гасоводом преко Турске би престала потреба да се руски гас Европи допрема преко Украјине, која би тиме изгубила и неколико милијарди долара зараде од транзита гаса.

У првим освртима медија у ЕУ се примећује да то може ићи на руку и коначној одлуци Брисела да одбаци примедбе нарочито Пољске и балтичких земаља, али и досадашње америчке администрације у Вашингтону, кад је реч о већ склопљеним уговорима највећих компанија у ЕУ и Газпрома о изградњи нове упоредне трасе гасовова Северни ток којим се руски гас испод Балтичког мора допрема у Немачку.

Амерички потпредседник Џо Бајден је у августу прошле године у Стокхолму изјавио да би Северни ток 2 још више ЕУ учинио зависном од руског гаса и нагласио да би „то из темеља дестабилизовало Украјину“.

Да опасност по безбедно снабдевање Европе руским гасом постоји, сведочи и то да је и сам руски председник Владимир Путин већ у новембру упозорио немачку канцеларку Ангелу Меркел да Украјина за своје потребе неовлашћено црпи гас намењен Европи.

Потпредседник Европске комисије Марош Шефћовић, надлежан за енергетику, у међувремену је у децембру сазвао тројни састанак ЕУ-Русија-Украјина управо с циљем да се избегну све претње и после састанка оценио да је разговор био успешан. Шефћовић је претходно путовао и у Москву и после разговора с највишим руским званичницима објаснио да је „реч о томе да се предвиде све могуће ситуације и зајамчи безбеност испорука гаса преко зиме“. Он се јавно успротивио изградњи Северног тока 2 и упитао „да ли је заиста потребно улагати толики новац за ту инфраструктуру“, што је суштински иста политика која задире у свеукупне стратешке, економске, политичке односе и геополитику кад је у питању сарадња ЕУ с Русијом.

Зато је, уз велики притисак Вашингтона, а уз велику потпору тадашњег председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза, који је сад један од директора најмоћније америчке и светске банке Голдман Сакс, заустављен и гасовод Јужни ток.

Ипак, велике бриге и даље у ЕУ постоје око чињенице да Русија изгледа неће одустати од намере да до 2020. обустави доставу гаса ЕУ, с образложењем да је Украјина раније неовлашћено користила гас намењен Европи, није плаћала за испоруке, а огромна гасна инфраструктура у Украјини је, тврди Газпром, веома застарела и тражи и огромна улагања да би снабдевањем гасом ЕУ било зајамчено. Новац за обнову украјинске инфраструкуте Кијев нема, не види ко би га дао, а позадина целог заиста великог спора је и тешка, нерешена украјинска криза и жариште ратног сукоба на истоку Украјине.

У међувремену у децембу Газпром саопштио да је склопио споразуме с неколико моћних западноевропских компанија и Турском о изградњи дела гасовода Турски ток, тачније повезивања тог пројекта с моћним гасоводом Посејдон преко којег ће руски гас преко Грчка ићи у Италију.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:643036-%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B3%D0%B0%D1%81%D0%B0-%D1%83-%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%82-%D1%83-%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8

0 гласовa