ДРАГАН Пантелић (9. 12. 1951, Лешница) је био голманчина, од главе до пете, али они који су с њим играли или га тренирали, брзо су оседели. Јер, Панта је био не само чувар мреже, већ и забављач који је дриблао противнике у свом шеснаестерцу, затим се „претварао“ у задњег везног, излазио до центра…

о Фудбал сте почели да играте у Рађевцу крај Крупња, али као центарфор, да бисте на гол стали јер нико други није хтео?

– Био сам брз, имао сам изузезтно јак и прецизан ударац и волео сам да постижем голове. Веровао сам да ћу бити голгетер. Међутим, нико није хтео на гол, ја се изнервирам, станем и – останем. Нисам се никада покајао, јер можда не бих као нападач имао каријеру коју сам направио као голман.

НИСАМ ХТЕО У ЗВЕЗДУ И ПАРТИЗАНо ИМАЛИ сте могућност да станете на гол Партизана и Црвене звезде?
– Супер ми је било у Нишу и нисам желео да мењам средину. Било је позива из Партизана, где сам тренирао са младим тимом док сам играо за београдски Графичар, а поготово је Црвена звезда била упорна да ме ангажује. Тадашњи генерални секретар Слободан Ћосић звао ме је сваких шест месеци. Одолео сам позиву великих и није ми жао.

о Чудан је био ваш фудбалски пут, прво сте дошли у Графичар, а онда из Београда стигли у Ниш, Раднички?

– Мој теча Миша Павловић је предложио да упишем графичку школу у Београду и чувам гол Графичара. Док сам бранио за „графосе“, тренирао сам са младим тимом Партизана. Међутим, све је то било некако неозбиљно и опет је теча био тај који ми је помогао. Наиме, с његовом препоруком отишао сам у Раднички и остао 10 година.

о У Радничком сте бриљирали и били први голман, после легендарног Перице Раденковића?

– Све је дошло некако спонтано, како сам добро играо фудбал, користио сам то да изнесем лопту и до центра, да дриблам… Многи су се хватали за главу, али ја нисам грешио, а таквим начином игре, као трећи бек или либеро, много сам доприносио и одбрани и нападу.

о Гол Енверу Марићу са 80 метара вас је прославио?

– Да, испало је тако, поготово што је гол био несвакидашњи, а затим и што нам је донео победу од 1:0 против Вележа која нам је обезбедила пласман у Куп УЕФА. Наравно, не могу да кажем да сам планирао да погодим мрежу Мостараца, али сам лопту дегажирао јако не би ли до ње дошли наши брзи нападачи. Она је пала на 11 метара од гола сјајног Марића и док су сви гледали ко ће шта да уради, она је одскакутала у гол.

о Раднички је постао и европски хит, стигли сте прво до осмине финала и испали од АЗ Алкмара, наредне године сте дошли до полуфинала Купа УЕФА где вас је зауставио Хамбургер?

ЧЕТИРИ ДАМЕ И РАНЧо ИМАТЕ прелеп ранч у селу Малча?
– То је мој рај, то је мој живот. А најлепше је када ми дођу ћерке Каролина, Милица, Анђела и Ива и двоје унучади,када седнемо код базена па роштиљамо. У Малчи имам псе, дивље свиње, јер сам стравствен ловац, имао сам и коња али сам га дао у село јер нема ко да га чува. Малча је мој извор живота.

– Холанђани су тада имали сјајан састав са Кистом, Ховенкампом, Данцем Нигардом, платитили смо цех неискуству у реваншу у Алкмару. Међутим, ти мечеви су нам донели неку нову енергију, навикли смо се на европски ритам и сви су сазнали „куде је тај Ниш“. Раднички је стигао до полуфинала, али је немачки Хамбургер био бољи ривал. Ипак, сама чињеница да смо дошли међу четири најбоље екипе у Купу УЕФА довољно говори колико смо тада били јаки.

о Две године сте бранили гол Бордоа, титула вам је измакла у последњем колу?

– Били су то лепи дани, али без хепиенда. Невероватно али истинито: титулу смо изгубили у последњем првенственом колу тако што нас је Ланс, који је био последњи на табели, победио на нашем терену са 1:0. И првак је постао Нант. Ипак, памтићу Бордо, за који сам одиграо 67 утакмица и постигао три гола, само по добру.

о За репрезентацију Југославије бранили сте 19 пута (два гола), а на СП у Шпанији били сте, вероватно, једина светла тачка?

– И сада ми падне мрак на очи када се сетим тог Мундијала. Против Шпаније, која је била изузетно слаба, урнисао нас је судија Соренсен измисливши пенал. Али, и поред тога могли смо у други круг да Ирци и домаћини нису одиграли пријатељску утакмицу. Острвљане је победа од 1:0 водила даље и они су победили управо са 1:0, а када је пао тај гол више се фудбал није ни играо. Ја лично могу да будем задовољан својим одбранама. Те године је за најбољег фудбалера проглашен Пижон Петровић, али само зато што је носио дрес Црвене звезде, јер, по свим параметрима, требало је да ја будем лауреат, а био сам други…

о Носили сте дрес репрезентација Европе и света четири пута?

– У то време у репрезентацијама Европе и света играли су заиста најбољи, данас има много таквих представа али су оне увек ревијалне или хуманитарне па се позивају и већ пензионисани играчи. Имао сам срећу да се упознам и будем на терену са Бекенбауером, Кројфом, Кигеном… Они, не само да су велики асови, већ су још бољи људи, природни, скромни, дружељубиви…

о Постигли сте много голова, промашили само један пенал, а нисте изводили слободне ударце?

– Има доста нетачних података, али је сигурно да сам постигао 45 голова на званичним утакмицама. Па, само сам у две сезоне за Раднички постигао 13 па осам голова, а где су остале сезоне, па шест голова у Бордоу, два за репрезентацију. Промашио сам само један пенал у каријери док сам носио дрес „жирондинаца“ из Бордоа. А слободне ударце нисам изводио, велики је ризик био па нисам хтео да долазим у ситуацију да примимо гол после мог промашаја.

о На пријатељсјким утакмицама често сте играли центарфора?

– Него шта. И дао сам око 50 голова. А два пута сам постигао и хет-трик.

о Раднички поодавно нема врхунске резултате, и ви сте били председник клуба у периоду 1997-2001, зашто Ниш не може да има стабилног прволигаша који игра и у Европи?

– Тешко је у овој ситуацији и у овим условима направити нешто, поготово на дуже стазе. Тврдим да су наш фудбал уништили политичари! Док су седели у ложи и навијали, све је било у реду, али када су почели да воде клубове, то је био крај. Они су створили и хулигане па се питам: за кога се сада игра фудбал? Некада су клубове водили бивши врхунски спортисти, уз подршку политике, али када су политичари преузели власт у своје руке, све је пошло наопако. Коме они одговарају? Ваљда сами себи! Ко њих може да контролише? Нико!

о У периоду од 2001-2004. били сте и народни посланик у Скупштини Србије?

– Био сам једно време посланик Странке српског јединства, али сам убрзо прешао у самосталне посланике. Јер, колико год да желиш да нешто направиш, помогнеш, имаш позитивне идеје, не вреди, удариш у зид јер не можеш против владајуће већине. Спортом се баве они политичари који немају дана радног стажа, теоретичари без искуства који лече своје комплексе..

www.novosti.rs/

1 глас